Дело

138 Д Е Л 0 као оплемењена освета. Ово је гледиште тачно у погледу оплемењивања, јер је фактички тим начином постављена граница вршењу крвне освете од стране приватних — појединаца. Али је смртна казна остала сверепа и са ужасним пооштравањима извршивања. Ово нарочито од оног времена, кад је државна власт тако ојачала, да се створило ново гледиште, под владом председника, краљева и царева старих и средњевековних држава, да повреде тих великих представника државне власти представљају особито тешка кривична дела, да обичне казне нису за њихово кажњење довољне, када је државна власт стала на гледиште најбруталније јавне крвне освете и ову тако озаконила, што је смртном казном запретила сва злочинства, која су непосредно управљена против државе. Тако се ми још код Римљана сретамо са особито важним схватањем тога времена, да је државна сигурност прави и први циљ казне, и да заштита ове сигурности оправдава сва средства, па и смртну казну. Као злочинства против државе Римљани су сматрали и убиство с предумишљајем, особито оцеубиство и убиство рођака, и кажњавали су их смртном казном. Ова је поред тога примењивана и на осквњење храма, на блудничење калуђерица, на повреду тајне пророчкнх књига, на померање граничног камења и у опште на свако непријатељство иротпв државе. Појам овог непријатељства је био врло простран и растегљив тако, да је обухватао и убиство без предумишљаја, бежање пз војске и сваку повреду јавног иоретка и кућног мира, чиме је примена смртне казне отишла у бесконачност. Тек је законодавство од XII таблица поставило извесна ограничења примени смртне казне п утврдило, да се она има применити код намерног убиства, јавне крађе коју изврши роб, ноћне крађе жита, хотичне паљевине, лажног сведочења, мита судија и политичких: убистава. По Јустинијановим институцијама смртна се казна примењивала за главна злочинства, имено за повреду величанства, цара, или државе у опште. Ту се казна састојала у томе, што је кривац лишаван живота, а спомињање његовог имена после његове смрти било је такође кажњиво. Поред тога смртна јн казна била предвиђена за иедерастију и браколомство, за убиство у опште и трговањем и оцеубиство. Код оцеубиства смртна је казна била пооштрена: убица је ушиван у кожни џак за- -