Дело

СМРТНА КАЗНА 137 пмено освету. Она је у опште приватно прибављање задовољења у случају повреде права. Њена је најтежа форма крвна освета, која се прпмењивала у случајима убиства. Њој се првенствено придавао божанствени карактер, а оправдавала се схватањем, да је и увређено божанство захтева. Грци су сматрали крвну освету као личну дужност родбпне убијеног, да се осветп убици. 5гбијањем убице они су испуњавали своју најсветију дужност према божанству. Тек у доцније доба ово се схватање о потреби проливања крвп напустило, па се задовољавало и пријемом откупа, којим се родбина убијеног одрицала освете и кривца остављала без казне у правом смислу. Познато је, да је крвна освета јако примењивана и код •Јевреја. Обим примене крвне освете био је већи или мањи код разних народа; он се постепено са развијањем и напредовањем културе ограничавао, нарочито са јачањем државне властн њена је примепа постајала све мања, тако да су је модерна законодавства уннштила, постављајући друге правне принципе за кажњење крпвичних дела. Ми данас немамо нигде више допуштепу крвну освету. Модерни законици, као израз моћне државне власти, узели су на се велику дужност регулисања друштвених односа и задовољење повређене правичности, како у интересу самог државног уређења и напретка, тако и у пнтересу самих нојединаца, којн се на тај начин сигурнији осећају под једнаком и сигурном прпменом закона према сваком нарушиоцу државних закона. Крвна освета није имала мере, законодавац напротив, изричући казне, установљава поступност у казнама, која је битан услов за напредак друштва и добро законодавство. С тога уређена држава не може трпети постојање крвне освете, већ на њено место ставља нове погледе и правила. Тако већ II код Грка и Римљана, чимједржавна власт ојачала, видимо, да она узима у своје руке вршење казненог законодавства. Али ипак смртна казна, коју је тадашња државна власт вршила, нпје ништа друго др крвна освета; само су се промениле личности, које су ову казну извршивале; у првом случају имамо родбину убијеног, која врши крвну освету, овде државну власт односно њене органе, којп извршују смртну казну. Овим прелазом почело се стварати ново гледиште, које је у току векова ухватнло корена, да се смртна казна, коју врши држава, сматра