Дело

136 Д Е Л 0 I. Становиште, са кога се смртна казна посматра, мењало с& у току времена Ми читамо, да се још у незнабожачком добу поглавито ценило, да ли је она целисходна и правична; код Јевреја се опет поглавито водио рачун о томе, да ли се њом задовољава увређено божанство; а тек новије доба које је наступило са хришћанством, помешало је са овим становиштима и нова гледишта, посматрајући умесност постојања смртне казне са гледишта разумног оправдања њеног, човечпости и савремености. При свему овоме важно је било од увек спорно питање,. да ли држава има у онште право, да иримењу.је смртну казну. Ово пнтање није скорашњег датума. Оно је без историје т. ј. постоји од самог постанка државннх организација. Ми читамо, да је још Платон (пре 2300 година) признавао држави ово право. Он је сматрао злочинство као друштвену болест, а злочинца као болесника, при чему је разликовао нензлечиве и излечиве болеснике, па је узимао да се према неизлечивим болесницима т. ј. сасвим рђавим људима, окорелим злочинцима има применити или казна прогонства из државе, или смртна казна, да би се друштво у своме опстанку и развитку спасло од неизлечивих болести — зликоваца. Таквим се кажњавањем, по његовом мишљењу постизало двоје: држава се спасавала велике опасности, која јој је претила од таквих злочинаца, а несрећни злочинци су се ослобођавали тешког опстанка, ако би остали у дотадашњем друштву, издржавајући друге казне. Првобитно је обележје смртне казне, да се она сматра као одмазда кривцу за учињену противправну радњу. Родбина убијеног тражи да задовољи свој унутрашњп увређени осећај правичности и покушава да себи одмах прибави задовољење. Чим је у опште извршено неко кривично дело, његово је прво и природно дејство, да се у души повређеног или његове најближе родбине јавља осећај освете за извршено дело, жеља да се повредиоцу врати оно, што је учинио и тако добије задовољење увређеног осећаја у повреди или уништавању противника нападача. Примитивни ступњи друштвеног развића, где државни организам није довољно јак, да ступи на место приватног прибављања правде, показују једну нарочиту установу, врло интересну, како по њеном извршењу, тако и по њеној природи,