Дело
СМРТНА. КАЗНЛ 13б такве злочиначке дружине. Треба се сетити само наше хајдучије, која постаје од времена на време страшило за поједине пределе, којом се доводи у покрет цео државни полицијски апарат и узбуђу.је целокупно јавно мишљење, ако државна власт не буде у стању, да одмах и са мањим нанором уништи или спречи дејствовање такве злочиначке дружине. Треба се сетити само свих оних грозота, које изврше разбојници у хајдуковању, колико се њима узбуди повређенн ocehaj целокупне друштвене заједнице, која у том случају једва да и у смртној казни злочинца налази довољну накнаду за изравнање учињених злочинстава. Слично наших хајдучким четама било је и у другим државама подобних организација. Треба се сетпти само Спцплијанске мафије и Неапуљске каморе, од којпх има трагова у Италији још и у иоследњим данима, где је камора у току 1907. извршила освету убиством једног свога бившег чкана, који је извршио издајство према дружинц. Овакве дружине налазе своју снагу у јачини своје унутрашње организације; оне имају своје строге правилнике, по којима су уређене. Тако комора има у своме уређењу установу божјег суда, а за ступање у дружину прописан је нарочити поступак: молилац мора да избере једног из злнковачке дружине за свога побратима; с овим има претходно да издржи једну борбу, у којој треба да повреди изабраног члана дружине но руцн и из повређеног места пије крви овога, после чега настаје братимљење, и примање за члана дружине. За повреду дужности према дружини предвиђене су казне сличне државној организацији, у колико је њихова примена могућа. Врхунац се иостиже у смртној казни, која је омиљена код оваквих дружина за неверне њене чланове. Камора има чак и две судске инстанце за суђење кривица и распри између њених чланова. Поред смртне казне, као најтежа сматра се нзгоњење из чланства дружине, слично депортацији неких држава. Према таквим организацијама, које представљају врхунац у протпвправности злочиначких радња оваких људи, потребна су јача средства застрашавања и кажњавања, но према обичним злочинцима кривичних дела друге врсте. Но да лп је и овде смртна казна оправдана, најподеснија, питање је о коме се може двојако мислити, с обзиром на гледиште са кога се при оцени кривичних дела и казна пође.