Дело

6 Д Е Л 0 влачи све погледе. Треба признати да у нашој Енглеској, заузетој важним економским и социјалним питањима, спољна политика занима мање него пре 30, 40 и 50 година образоване људе. Али оно источно питање од пре 30, 40 и 50 година, тоје већ стара ствар; нико се од нас и не сећа више времена, када је оно било младо. 0 томе пнтању толнко дебатованом, колико је само књига написано! Међутим, оно је просто само ако се хоће да појми његово право значење. Оно се своди на ово; у источној Европи II западној Азији, налази се једна ратничка банда, коју ми зовемо турска влада, и која, од дана када је дошла са дна њене жуте Азије, није знала никада за икакав други посао до да пљачка п масакрира народе, који су освајањем пали у њене руке. II тај свет тамо, цивилизована Европа сматра и третира као да су каква цивилизована сила! Ми их толеришемо; може се рећи да их нодржавамо. Јер ти господари Турске, давно би већ изчезли, свргнути с престола грађанским побунама или протерани страним инвазијама, да се велике силе ннсу такмичиле да их нодрже. Две карактеристичне црте ове турске монархије, јесу с једне стране, што она још постоји не својом сопствено^Г снагом већ од суревњивости других држава, а, с друге стране, што је никада ништа не поправља. Она је данас гора него у XVI. веку, пошто је тада имала у Селимима и Сулејманима владаоце бриљантно и силно обдарене. Данас не само да ова несрећна монархија нема у себи никаквог шанса да се реформише, него она се још налази на оној тачци са које је нико не може реформисати. 0 томе се данас свако могао уверити. ❖ & Почетком XIX. века иочиње сувремено фаза источнога нитања — она се није никада завршила. Побуна Грчке била је нрви акт у овој другој трагедији, када се народ по народ, од освојених народностп, Грчка, Србија, Румунија, Бугарска, Крит, ослобођавају од турскога ропства и улазе у ред цивилизованих народа. До Берлинскога уговора, ово ослобођавање, спречавано једино интервенцијом Европе у корист Турака; Берлински уговор од 1878. год. је најскороменпја перипетија драме. Године 1877. Руси посредоваше, занети колико племенитим симпатијама према подјармљеним расама, толико и из њихових сопствених интереса. Они потукоше Турке, пређоше Балкан и диктираху у