Дело

ТУРСКА II ЈЕВРОПА 11 гово лично мешање и наименовати гувернера, које би био одговоран не пред Султаном већ иред велпким снлама, са нарочитим буџетом, са аутономним правосуђем. са довољно ауторитета увести жандармерију, одржатп ред и извршпвати пресуде. Је ли потребно рећи, да је ово дру.го решење у овоме тренутку најкомотније, не тражећи ни рата противу Турчина ни поделу између амбиција раса илп претензија великих сила, стварајући на тај начин одмах ублажење патњама становништва. Али како се могу задобити ти тако жељени резултати? Аустро-руски програми показали су се немоћни. Ове године или идуће, народи ће потражитп спаса само у устанку, који ће Турчпн угушитн са зверством ако Бугарска не посредује са својом војском. Биће нових покоља, мањ ако не буде какав велики рат, и Европа ће морати нешто радити. Шта? — „Пошљимо једну ескадру; окупирајмо земљу или обале, веле некп. Ја сам такође друго веровао, да је лорд Солизберп, уграбивши психолошки моменат, могао у Јерменској зауставнти покоље једном довољно брзом и енергичном акцијом. Ја још верујем да смо ми 1895—1896. г. били послалп нашу флоту пред Царнград, Турчин би попустио, па да смо чак бнли п сами. Али у Мећедонији, натерати Султана да повуче своје трупе и да постави једног хришћанског гувернера, гувернера који би био одговоран пред Европом! Признајем сву тежину предузећа ако смо изоловани, ако немамо потпору осталих влада. Али та велика операција, та тешка оиерација, извршила би се без по муке у друштву са две или три велике силе. Султан нред тросуруком претњом, попустио би вероватно, мањ ако не би добио стварну потпору које друге силе, коју не бих желео знати. Један синдикат од две три велике силе најмање, то је сврха на којој треба да радимо неуморно, користећи се свима повољним околностима, старајући се да придобијемо два народа који су највише осетљивп према овим обзнрима правде и човечности — Нталију и Француску. Ја мислим да је то и политика лорда Ленсдаона, коју је он изложио и практикује од године дана; ја се надам да је неће напуститп. II за то ни један од нас из опозпцнје, ни на зборовима, ни у парламенту, није ништа радио ни говорио противу лорда Ленсдаона, ни противу његове личностн, ни протпву његовпх погледа, нн његових нада. Што смо највише учинили, то је што смо изразили жељу, сугерирали живац и сталнију акцпју од његове стране