Дело

12 Д Е Л 0 код Француске и Италије. Без ове сурадње Италије и Француске, ја предвпђам још за дуго година немире и беде у Маћедонији до дана, када то стање које се не буде могло више толерисати изазове европску интервенцију, која ће стати тада можда, хиљадама људских жртава. * У Јерменској је проблем много простији; бар политички интереси великих сила нису тако многобројнн и од такве важности. Једина је Русија, која се може позивати на неке полнтичке обзире. Друге силе и Енглеска овде имају само дужностп човечности. Кад би ове силе, које се називају хришћанским имале само ма и најмањи осећај о тој дужности, јерменско би питање било решено без и најмањих тешкоћа. Наименовање једнога гувернера. који би био одговоран пред Европом, са ауторитетом и буџетом довољним да се уведе мир, униште крадуцања чиновника и пљачкања Курда — ствар би била готова. Ни Аустрија, ни Немачки нису се пкада бринуле за Јерменску. И придобијање Русије за овај програм не би ни изгледало сумњиво, нитн би је било тешко задобити, ако би се у Петрограду учинила довољнапресија троструким споразумом Енглеске, Француске и Италије. *г* Ја сам свршио. Две примедбе па да закључим. Садашњи је положај крајње критичан, тежак да се размрси, пошто се сви источни догађаји могу довести у везу са другим евентуалним догађајима у блиској или даљној будућности у Европи или Азији. Аустро-Угарска је монархпја у периодичним кризама: шта ће произаћи из рекопструкције овога аустро-угарског дуализма на коме се ради ево већ две године! Русија се, такође, налази у једноме теснацу не мање критичноме: кроз осам дана, после једнога месеца шта јој се може десити? Да ли ће доћи до мира и потражити ред у својим нровинцијама ? Хоће ли продужити рат и променити облнк владавине? Који би нов облик могла тада пронаћи и каквих би последица имала та промена унутрашња имала на спољну политику? Па и у самој Турској видите немире и револуције, које могу преврнути и Арапску, мусломанску Азију, као год и хришћански Балкан! Мени заиста није чудновато ово буђење нацио-