Дело

ТУРСКА II ЕВРОПА 1» налне свести у Азији. Аранин данас неће више да гледа у Султану Калифа верскога и иривременог заповедника свих мусломана на земљи. Ово буђење Арапа да не пзазове каквих великих измена у унутрашњости отоманскога царства? Турчина не мрзе само из Арапске у мусломанскоме свету. Чудновато је време као ово наше, када преврати који се нису могли предвиђати могу, од једном да нас изненаде! То је моја прва примедба. Ево друге. Који су ирпнципи којима треба да се руководп наша енглеска политика? Каже нам се неки пут да нас треба да занимају једипо трговински и колонијални интереси. Што се мене тиче, ја не верујем да тако уско схватање нашега народног живота може задовољити духове и срца нашега народа. Овај народ, не сумњајте у то, зна да има дужности у исто време као и интереса. И не сањам да изложим опасности нашу земљу каким витешким авантурама па ма како биле племените побуде. Ризиковати један рат који се да избећи п за нас и за Европу, била би лудост! Али опрезно, вешто, ставити моћ Енглеске у службу правди и слободи, ја налазим да је то национална дужност. Нама је се указала данас прилпка да употребимо наш утицај на ослобођење балканскога хришћанства, на олакшавање њихових мука и да попгавимо неправду коју смо или нанели политиком лорда Биконсфилда 1878. год. Хоћемо ли се одрећи свих наших традиција? Има наде да ће се Италија и Француска придружити нама. Има изгледа да ће нам Америка указати своју моралну потпору — ви знате да се председник Русвелт изјаснио у томе смислу, и ви знате како је та реч била прнмљена од америчког народа. Погледајмо, дакле, право сврху којој тежимо и срества којима можемо располагати. Сврха: у земљи која се буде ослободила од Султана подићи народности и аутономне покрајине, које неће притискивати јарам суседних сила. Срества: турско је царство насељено енергичним, вредним и интелигентним расама. Бугарин је снажан, стрпељив, храбар, упоран, који се одликовао и на ратним пољима и у миру. Јерменин, вековима је растао у непрекидној славној оданости језику и вери својих предака: најсвирепији гонитељи нису их могли уништити; нација је се увек продужавала, множила и снажила. Она је задобила моћ и утицај супериорношћу своје интелпгенције, чак и