Дело

334 Д Е Л 0 лезничке мреже с турском мрежом, онда he се трговпна наше монархије преко Сарајева директно уирављати ка Јегејском и Средоземном мору. За кратко време, вероватно, успеће се да се постави п веза између турских и грчких железница код Ларисе. На тај начин имала би се директна веза Беч, Пешта, Сарајево, Атина, Пиреј, а то би био и најкраћи пут из средње Европе ка Египту и Индији. И ми тежимо да помогнемо постављање ове везе код Ларисе најтоплијим поткрепљивањем грчких захтева у Цариграду, јер тек после остварења и овог пројекта извршила би се потпуна наша саобраћајно-политичка идеја. Ја мислим да се у толико више могу надати да ће султан потпомоћи ова предузећа што ће веза турске железничке мреже на северу с босанском и на југу с грчким пругама дати нов економски живот маћедонским вилајетима, и тиме допринети да се повећа интересовање тамошњег становништва за миран рад. „Али бпће потребна железничка веза и са Црном Гором. Прво ће имати да се изврши грађење једне железничке пруге од Котора до црногорске границе. То питање већ се проучава, и чим се буду добили ресултати од тога проучавања дошло би време да с кнежевском владом започнемо преговоре на основу чл. 27. Берлинског уговора. Саобраћајна политика коју сам вам сад изложио у великим потезима, по моме мишљењу, сигурно ће нам знатпо олакшати да у промењеним трговинско-политичким приликама очувамо свој трговински положај, а у исто време и да осигурамо даље везе за наше саобраћајне путове на jyry монархије. Ја претпостављам да ће ме у овим мојим тежњама, које имају чисто енономско-политичке циљеве, потпомогнути својом предусретљивошћу и меродавни фактори на Балканском полуострву, а тако исто и наши финансијски и индустријски кругови својом снажном далековидном подузетношћу.“ Политика коју је барон Ерентал овако објавио и изложио примена је чл. 25. Берлинског уговора. Вредно је да наведемо како гласи тај члан: „Чл. 25. — Области Босну и Херцеговину заузеће и администрираће Аустро-Угарска. „Како Аустро-Угарска не жели да прима на себе управу^ над Ново-пазарском санџаком, који се простире између Србије