Дело

БАЛКАНСКА КРИЗА 333 У своме говору Ерентал је прво истицао користи од аустро-руског споразума, па је за тим додао: „Верни нашој балканској политици, ми не тражимо на Балкану никаква територијална завојевања. Наша је мисија на Балкану мисија цивилизације и мисија економска, и она he бити у толико значајнија што балканскнм земљама предстоји једна ера великог развитка. „Отварање Мале Азије и Месопотамије за економски живот увек he се сматрати као једно велико дело предузимљивог духа германског. Али и други велики народи с истом ревношћу раде да у Отоманској царевини отворе нове економске изворе. Сва та предузећа, већином постројења нових и врло важних железничких пруга, — свеједно је да ли оне иду од запада на исток или у супротном правцу, — имају један велики циљ: да преко Цариграда и мореуза врше огромну размену економских добара између Запада и Истока. Очевидно је дакле да је тиме. земљама које су иза Цариграда намењено да стекну нову велику важност. „Па како смо и ми, нашим босанским поседом, једна балканска сила, то је и наша дужност да разумемо знак времена и да се умемо користити тиме. Ја то мислим у смислу једне саобраћајне политике која гледа у напред. Грађењем пруга Источне железнице до турске и српске границе, ми смо поставили основу за даља развијања. II ми мислимо да предузимамо прво оно што је потребно за везивање железница. Са Србијом то неће бити тешко. Споредна пруга до Варадишта саграђена је, па и са српске стране напредује грађење дотичне пруге. Што се тиче везе с Митровицом, нашем амбасадору маркграфу Палавпчини-у стављено је у дужност да добије од Њ. В. Султана одобрење за предузимање студија ради грађења ове пруге. II ја се поуздано надам да ће султан ускоро дати то одобрење, да би пре свега један синдикат аустријских и угарских банака могао предузети претходне радове око трасирања. Тек после тих радова биће могућно да се ради на даљем постављању ове пруге, за шта ће бити потребно више година због тешкоће грађења. „Ми ћемо чврсто остајати при овој прузи Увац—Митровица, као једном саобраћајно-политичком средству, јер она не само што доводи у везу босанску железничку мрежу са пругама суседних земаља него нам она у опште отвара и нове прометно-политичке изгледе. Кад се постави веза босанске жеДело, књ. 47. 22