Дело

БАЛНАНСНА НРИЗА Железнице и реформе. У једном низу студија, у овоме часопису1, ми смо покушали да анализујемо стање у коме се данас Источно питање представља пред Европом; истраживали смо у коју је мену свог развоја оно дошло, и закључили смо да је пред кризом. II баш у тренутку кад довршавамо с описом позорнице и са распоредом личности, криза је на једанпут наступила. Она је сад оглашена, и од првог дана показано је још једном како и најмањи балкански догађаји могу проузроковати најдаље и најопасније потресе. Испрва је сва ствар била у једном железничком краку кроз забачену земљу, али то је било довољно да узбуни интересе и подстакну тежње; затим се питање о реформама у Маћедонији скопчало с питањем о железницама, и већ се јавља о митинзима у Софији, нередима у Јерменији, оружањима на граници кавкаској и персијској. Дипломатија сад разговара, измењује мисли, саставља ноте, чарка се: у ствари разгледа се земљиште да би се сигурније заузео положај ако би се отпочела права битка. Како нам се показује криза која почиње 1908. год., који може бити смисао њевог развоја и какви могу бити њени преокрети, то бисмо ми сад хтели да изложимо. I. Од кад је у одбору угарске Делегације за спољне ствари заједнички министар спољних послова, барон Ерентал, изговорио „експозе“ своје политике (27. јануара п. н.), у Европи је наступила промена. 1 Видети Revue des deux Mondes од 15. септембра 1906, 1. фебруара, 15. маја, 1. јуна, 15. јула, 15. новембра 1907., 15. фебруара 1908.