Дело

344 Д Е Л 0 ипак он је био изненађен, пошто је био веровао да резерве од стране Аустрије, чињене с погледом на будућност, нису показивале и њену намеру да се одмах послужи оним што је сматрала као своје право, и то у толико пре што јој је он сам дао на знање какав би мучан био утисак који би осетио кад би друкчије било. У осталом не изгледа ни да је приликом састанка, у септембру прошле године, барон Ерентал изложио јасно свој пројекат Извољском, чије чуђење и рђаво расположење, после говора од 27. јануара, нису били прикривани. Произведено дејство било је велико и неочекивано. Руска штампа се подиже с бурном једнодушношћу против аустријске политике. У Русији није никад био популаран споразум са Бечом, али бар су га сматрали као неко јемство, и ето где је говор барона Ерентала на једанпут разбио ту заблуду и ненадно открио цео пут који је Аустрија претрчала заклањајући се за споразум. И сам цар је био незадовољан, у толико више што је барон Ерентал недавно (до септембра 1906. г.) био посланик и persona grata у Петрограду, који је важио као лични пријатељ Извољског и који није тајио, од кад је ушао у Балплац, своју жељу да васпостави споразум три цара. Дарев посланик у Бечу, кнез Урусов, би позван у Петроград. А цела руска штампа, користећи се општим узбуђењем, разгласи свој суд да такав догађај завршава политику заборава засновану 1897. г. и систем споразума аустријског. Метод који се примењивао у Маћедонији од 1903. г. и тачно био изражен у Мирцштегском програму, би оглашен као недовољан. Аустрија, тако се говорнло, не би никад допустила да се озбиљне реформе уведу у Маћедонији: њен споразум с Јилдиз-ћошком зар није доказ за то ? Зар концесија за железничку пругу није била управо цена за њену уздржљивост? И иошто је Аустрија, тражећи особене добити на Балкану, дошла у сукоб барем са духом споразума од 1897. и 1903. г., треба уграбити ту прилику и одрећи се једног споразума који је штетан по праве интересе руске, па се споразумети непосредно са западним силама и уредити Маћедонско питање у споразуму са свих шест сила а не само у тајном договору с Аустријом. Споразум који је од 1897. год. везивао Русију и АустроУгарску односно балканских ствари свршио је данассвоју стварну улогу. Он без сумње није прекинут, и дипломатија ових двеју ■земаља труди се од овог тренутка да му опет „ухвати конац“,