Дело

ПЛАВОЈКА РОМАН — МАРКО ПРАГА Оскар Днманвиљ је обећао, још нешто више, тражио је до* пуштење од свог лондонског прокуратора да се, приликом једног од својих честих путовања по Италији, задржи у Милану и поразговори с Џемсом. Тога дана, дакле, очекивао је Џемс банкара, који је дошао пре два дана иједним врло учтивим писамцем јавио му, да ће га походити. И похода је дошла у добар час. Џемсове студије беху окончане. Још се није могао усудити да тврди: — Проблем је решен, —јер као практичан човек хтео је видети да правилно ради механизам који је пронашао. Међутим сви огледи који су досад чињени уверавали су га о успеху. Зато је тај разговор морао бити веома важан. Џемс је могао, не стављајући много на коцку, и не откривајући Диманвиљу сзоју тајну, овластити га да у Лондону учини кораке да се састави једно друштво, које би дало капнтале за коначне огледе и послало у Италију инжењере, да виде и оцене успехе. Или, ако би било потребно, Џемс би тражио одсуство од Трамвајског Друштва, отишао би у Лондон и тамо извршио те огледе. Аделина, видевши га где то јутро излази раније но обично, питала га је за узрок. Али он га је прећутао. Хтео је да своју жену изненади, да јој саопшти велики догађај кад ствар буде свршена. II изишао је, упутио се лаким кораком, весео, и живо се одао раду. Отворио је велике прозоре. Из поља, које је окружавало радионицу и његов кабинет, улазила су кроз прозор топла пролетња испарења. Небо беше чисто. Под стрехама су весело цвркутале ласте, које беху пре дан два дошле као гласницп