Дело

0, ПУТНИЦИ ЖДРАЈ1И... Kennst du das Land. 0, путнпцп ждрали лаки, од куда вас водп пут? Впдјесте ли мјеста мила гдјено рађа лимун жут? Видјесте ли Јадран плави и обрасли онај жал, . У прагове мрамор-двора гдје сребрнн бије вал? „Видјели смо многе краје и нитоми мирнн кут, Гдје на жалу двори стоје и гдје рађа лнмун жут“. „На прозору бјеше жена, млада као млади клас, Кидајући једну ружу гледала је тужно нас“. „У оку јој бјеху сузе а у души бол и лед; Лице јој је сво блиједо ко увели љпљан блед“. Доста ждралп! Њене сузе то је драги бисер мој! Ову пјесму, уздах ови, нек облаци носе њој! Алекса ШантиЋ,