Дело

ИЗ ПЕСАМА МОМЕ СИНУ i. 0, плачи чедо, и бацакај руке II ножице пуне! Музика твог гласа Гони с чела мога бригу и све муке, Ја не чујем тада животних таласа Бесну хуку. И к’о песма херувима Звони сребрн гласић из набреклих груди, Одјекујућ’ звучио одајама свима, Докле мене занос обузима луди. За све патње тешке, неспаване ноћп, Небо ми те, чедо, даровало штедро, II за тешку борбу црпем нове моћи Гледајућ у своје мало лишце ведро. 0, илачи чедо, и бацакај руке II ножице пуне. Музика свог гласа Гони с чела мога бригу и све муке, Тад не чујем хуку животних таласа. Јаласа II. Буји, паји, буји, мој анђеле плави, Сан нек крепи снагом твоје нежно тело; Тебе брига тешка и јад још не дави; Блажено се смеши твоје лишце бело