Дело

ИЗ ПЕСАМА МОМЕ СИНУ 29 У сну. Кс зна шта ти будућност далека II нејасна носи, — можда уздисаји, Патња, сузе и бол, ил’ те беда чека, Зато, чедо, слатко саду буји, паји! Буји, паји, буји, моје златно лане! Далеко је твоја још будућност мрачна; Теби зора чиста тек има да сване: II ја видим како једна светлоет зрачпа Обасјава јасно твоју мушку главу, Док корачаш светлом стазом нових дана, Чије сунце блиста на обзорју плаву. Сад нек сан те крепи, моја зоро рана: Твоје племе треба доста мушких снага, Тражиће те некад домовина драга. 40У Милутин Јовановик.