Дело

ПЛАВОЈКА 361 дине Буртоне... познајете је ... може бити да вам је она нешто ... и натерали сте ме да вам причам... Не знам како да сматрам... Џемс га прекиде: — Да, познајем је. Нлавојка је моја жена! Али запетост живаца и духа трајала је и сувише дуго. II сруши се онесвешћен на под. Сутра дан сишао је са станичног омнибуса и ушао у „Granđ Hotel des Etrangeres“, у Манцонијевој улици, један висок, плав младић, који је допутовао готхардским возом. У књигу странаца уписао је своје шме: Маркиз К. А. од Морекамба, Енглеска. Тражио је једну собу иједан салончић. Дати су му бројеви 17 и 18 на првом спрату. Тако је Џемс Буртон почињао своју истрагу и спремао своју освету. II. Несвестица је трајала дуго. Диманвиљ се не усуђиваше да виче за помоћ, бојећи се да Џемс првим речима, кад дође к себи, или у кризи која би могла настунити, не открије кому другом, бунцајући, ужасну тајну коју су они и нехотично један другом саопштили. Барон је био силно запрепашћен; и, поражен као громом тим открићем, једва је стигао да спречи да Џемсова глава не ударп о го под. Издигао га је и наслонио на диван. На једном столу, у близини, спазио је једну боцу воде и попрскао га је с неколико капи по лицу. Потом му је турио под ноздрве једно стакленце амонијака које му је са стотинама других ситнурија висило о једном сребрном ланчнћу, којим се беше опасао око трбуха. Све то учинио је полако, не хитајући. Дужа несвестица нпје могла имати никаквих рђавих последица, а њему је, међутим, давала времена, да се може нрибрати, поразмислити о ужасу и чуду што их је ту доживео, оценитп своју пустоловну ситуацију у том тренутку, и одлучити како да се понаша и извуче пз те неприлике. Шта да му рекне? Шта је могао да му рекне? Увиђао је врло добро да му је сад било немогућно тргнути своје речи или разуверити га да то није била та плавојка. Премишљао је неколико тренутака, чак, како би било да се понизи, те да од-