Дело

368 Д Е Л 0 Знао би је наћи: код тетке, или код Бијанке Карадели. II показао би се зачуђен што је није нашао код куће, тако доцкан, у шест, кад је време вечери. Џемс је предвиђао све и предвидеће све, само да му се његов план оствари! Уморни коњић каскао је ка улици принца Умберта. Аделина је очекивала, у кући, више мртва но жива. Беху прошла два ужасна сахата за њу. Онај.... странац јучерашњи, у канцеларији њеног мужа! Зашто? Шта ли је, дакле, бпло? Да ли није долазио тамо зато што је дознао ко је Ниниш? Не, никако. Толико ниско непоштење чинило јој се немогућно код једног човека. Пука случајност, дакле? Може бити да је био какав акционар Трамвајског Друштва? Није. Знала је да су сви акционари били или Енглези или Талијани. Ко дакле?... Покушавала је да се сетп свих, и најситнијих, појединости свога последњег састанка, свих речи што их је изменила са својим последњим клијентом. Јуче, за она два сахата што их је провела у оној кућицгц говорило се много о њој... То јест, тај странац покушавао је да говори о њој, да дозна њене поверљиве ствари, и дајенаговори да пође с њим на пут ради проводње: али врло мало је говорио о себи, управо говорио је онолико колико му се чинило да је потребно да би улевао новерења; и говорио јој јепонајвише о свом богатству и о својој великодушности према женама; јер је мислио, и било је оправдано да мисли, да је само те две особине могу интересовати, и да је могу придобити и занети. Рекао јој је да је Француз, племић, банкар.... и ништа више? Ништа више? Ах! да: казао joj је своје име: Оскар. Казао јој је, ма да га она није иитала, у оном одушевљењу што му га је улило њено тело, и молио је да га зове именом: „Оскар^ Оскар, зови ме Оскар“. То име остало јој је добро у памети, тако да јој је још и сад одјекивало у ушима. Стојала је у прозору, иза завеса и, сва дрхтећи, гледала је да ли иде муж. Тако је очекивала већ читава два сахата. Сваки час је ишла пред огледало. Каква ли је изгледала у лицу? Престрављена? Не. Али узбуђење, ужасно узбуђење, бејаше у души, а још страшније мучила ју је неизвесност. Она се беше одлучила. Одрпцаће. Одрицаће све, бесно>