Дело

ПЛАВОЈКА 367 joj жени да мора одмах на пут, још исто вече, с Диманвиљом, послом, њиховнм послом. Сва тешкоћа била је у томе да изнађе начин на који ће јој то јавити: природно, нежно... Затим се, наједанпут, сети онога што беше смислио тога јутра. Промоли главу кроз прозор од кола и викну кочијашу: — Хеј! Терај на К о р з о, и стани пред Вентурином радњом; знаш, пред оним великим новим дућаном. Ха! ха! Каква мисао! И задовољан што види себе тако хладна, тако присебна, тако обазрива; испуњен бесном радошћу, уживајући унапред у својој освети, коју је тако добро спремао, водећи рачуна о свима појединостима да му се не би измакла, Џемс је готово -заборављао своју несрећу. У џепу је имао преко три стотине лира, једну месечну плату коју је то јутро примио и коју је хтео довече да да жени; он, кукавац, није задржавао ни паре, никад му није ■нншта требало. Сиђе код Вентуре. Купи једну дивну пролетњу хаљину живахних боја, новог и елегантног кроја. Кад ју је бирао није се обазирао на врсту материје нити на крој. Једна висока, смеђа девојка, лукавих очију, изнела му је десетак хаљина свакојаке боје и разног кроја. Он је, журећи, питао само за цену. А девојка је хвалила све изреда, и покушавала да протури ону што је била најскупља. Не, не! Могао је да потроши три стотине лира — премишљаше Буртон — те ако би била која од те цене, купио би и однео је. А висока, смеђа девојка, лукавих очију, стаде се напослетку смешити у души, мислећи да има пред собом каквог заљубљеног младића, који је подносио жртву, највећу жртву коју беше кадар поднети, купујући поклон за своју лепојку, те му је, због тога, рекла одмах најнижу цену, не покушавајући да обмане тога доброг човека што је куповао затворених очпју. — Хоће ли ми господин дати адресу? — Не. Однећу ја сам. Метните је у неку кутију. Имам кола. II сео је у кола с великом кутијом од картона. Али ако Аделину не би нашао код куће? Ако је, страху.јући да Џемс није све већ дознао, побегла? Ех, послао би Каролину, служавку, да је зовне, илп би отишао по њу сам он. 23*