Дело

366 Д Е Л 0 шта ли he учпнити она? Како ли he оправдатп, не неверство, него свој пад? Како, зашто, због чега ли је пала толико ниско, да постане чак једна од оних што се плаћају? Уморни коњ каскао је полако, Пут је био дуг. Нека ненадна бојазан обузе наједанпут Џемса: да би му €е могла измаћи из руку та слатка, дивља освета гато ју је припремао у мислима. Одиста: Аделина, кад је оно ушла у канцеларију и спазила банкара, могла је помислити и побојати се да ју је банкар познао. Затим, у канцеларији је била њена слика, коју је Диманвиљ могао видети... Укратко, Аделина је могла помислити да he се догодити оно што се у истини и догодило. И онда? Да ли је мислила да је откривена? Да ли је мислила или бојала се да се већ срушила цела зграда од њених лажи, да је истина већ позната њеном мужу? Да ли се већ спасла? Или да ли је, барем, спремила одбрану? Да ли ће је наћи у кући? И у каквом ће је стању наћи?... И ако би је нашао, а она се, чим би га видела, издала узбуђењем и страхом, да ли би се могао савладати он, Џемс, и охрабрити је својим држањем, и понашати се тако добро, тако природно, тако мирно, да је лиши сваке бојазни, сваке сумње, тако да падне у клопку коју јој је он наместио? Имао је, може бити, да се борн не само са својом узрујаношћу. својим узбуђењем, него и са њеном бојазнп, њеним узбуђењем... Требало је дакле издржати једно друго, тешко искушење, у толико теже што га се није сећао, кад му је пао на ум његов ужасни план. Па добро, биће миран. Ох! да би се наслађивао тим тренутком дивље радости, на том састанку са својом женом, горе у оној кућици, знаће да се прави, да се претвара тако добро, да се показује тако весео, шта више тако нежан, да ће разагнати и уништити све њене сумње и све њене бојазни. Тући ће је самим њенпм оружјем! Ох! тај састанак! Ох! оно уживање у немилосрдној, дивљој, моћној освети. Моћи напослетку пљунути у лице ономе ко нас је некажњено вређао толико пута; моћи, услед изненадне измене у снази, устати против онога ко нас је дуго кињио и мучио а ми му нисмо могли ништа; моћи грунути песницом у груди онога ко вам је толико времена стојао ногом за вратом! Боже, какво уживање! Ох! Да ли ће моћи тако бити миран! Али напор неће трајати више од једног сахата. Јавиће сво-