Дело

370 Д Е Л 0 нагласила она сама, да Ниниш није ма каква жена? Да онатајанственост, којом је састанак окружаван, није лакрдија, није блесак да би се од клијента извукло што више новаца?... Да;. •али да ли је он то веровао?... Тај Француз био је човек, који се наживео, био је Паризлија!... Да ли није тај блазирани, тај глупи човек, тај скептички освајач жена новцем, исмевао све и сва? Нека је и тако, али кад ју је видео где улази тамо, није ли му пало на ум да је Ниниш... барем познаница човека с ко* јим је у тај мах био? Није ли схватао да му је дужност да ћути, није ли осећао природну потребу да буде уздржљив и нежан према једној жени? Французи су џентлмени... То су љу.ци, који веома поштују жене.... Не, не, зацело није говорио ништа, и ако ју је познао. Како је луда, како је луда! Зашто је себе толико кињила? Па ипак, авантура се морала учинити веома чудна том човеку. У пролазу кроз Милан, за два дана (о том је била уверена, Бијанки је није никад преварила), срео се два пут с једном истом женом и у тако различитим приликама. Његово изненађење морало је бити огромно. Да ли му је пошло за руком да га савлада? Да ли се могао уздржати да не задовољи своју радозналост, па ма био и најисправнији џентлмен? Није ли помислио да ће му тај нови сусрет дати могућности да дозна ко је Ниниш? Није ли, и не слутећи ко је био тај човек с којим говори, саопштио овоме поверљиве ствари, да би, у накнаду за то, дознао друге, занимљивије?... Ох! сећала се сад, како је јуче наваљивао на њу питањима, да сазнз њен живот, да сазна какве су то препреке које су јој сметале да пристане на његове понуде, да га прати на његову путу по Нталији, па онда може бити, и у Париз, где би живела најлепшим животом! Јер Ниниш је могла да се похвали, да се јуче допала Французу, да га је одушевила. Ох! како се сећала његових речи: „Нећеш?' баш нећеш? баш нећеш? нећеш зар ни да те видим сутра, пре но што пођем на пут? никако? ни по коју.... цену?... Чујеш, имај на уму: ако бих те, каквим срећним случајем, срео на улици, одвешћу те“ завршио је, смејући се. И она је морала молити га, тражити му часну реч да ће, кад изиђе, сести у кола и отићи, II да је неће чекати, уходити је и пратити.... Никад још није имала одушевљенијег обожаваоца но што је биоОскар !