Дело

ПЛАВОЈКА 373 — Јеси... тако је дивна. Џемс пусти њене руке, и узев хаљину за један скут диже је с постеље: — Погледај само! — Али кажи ми шта је. Шта је било? Џемс скиде капут, прсник, раскопча рукаве на кошуљи и стаде се умивати. Откако је изишао из своје фабрнке, поузданим кораком, мирно, одлучно, није се више ни један тренутак колебао, нити се бојао да he се издати. Могао је да ради одлучно, идући право угаженом стазом, ка утврђеном циљу. Да је срео Аделину одмах после оног Диманвиљовог причања смождио би је, може бити. Али пребродивши први тренутак гнева и бола, сад се ocehao наоружан и против најјачих узбуђења. Бојао се само њеног узбуђења. И хтео је да га избегне, охрабривши је пре но што се састане с њом. Држао је да he то постићи оним поклоном и оном картом. Кад је затекне мирну, поуздану у себе саму, задатак ће му бити лакши. Њено дрско претварање, коме је извор у оној поузданости, олакшало би му да се потпуније може претварати он, подстакло би га да с пстим оружјем ступи у борбу, у којој би, како је био уверен, однео коначну, потпуну, ужасну победу. А потом, савладавши прву препреку, говорио би, причао би. Покушао би да што мање остане покрај своје жене, да не би сувише исцрпео своју снагу. И отпочео је да се спрема за пут: тиме је добијао времена, те је могао да говори у прекидима а да не гледа у Аделину. Тако, докле је сапунио руке, почео је: — Јутрос си долазила у фабрику. — II не дајућијој времена да одговори наставио је: — ЈБутим се на тебе што ниси ушла. Ти си још непрестано дете. Угледала си човека кога не познајеш, и побегла си као од ђавола. Да си ушла, бпо бих те представио томе господину, барону Оскару Диманвиљу, једном изврсном човеку, кога сам данас очекивао и од чијег је доласка зависила твоја, наша срећа. Већ од неколико дана све хоћу да ти јавим један радостан глас: али сам хтео да те изненадим. Чекао сам да ствар буде поуздана, свршена. Дакле, чуј сад шта је. — II прекинуо је. Брисао је лице и убрус му је сметао да говори.