Дело

'378 Д Е Л 0 калој, шта ми се ђеде с ђететом, с Милицом јединицом и мезимицом, куку па прекуку!... Није било двоумљења. Наоружам се до зуба, притегнем опанке, па уза страну. Та није то мала ни лака ствар: сестре нема. И то онакве сестре, какве ђевојке ни по љепоти, ни по младости, ни по ваљаности, ни по поштењу није било од Плоче до Фоче и од Грахова једног до другога у то доба. А крв није вода. Те ти ја уз неке ливаде, па преко неких њива, па отиснем планином. Прегазим брда, пребиштем шуме, обидем све рупе и долине, завирим у све јаме и пећине, и најпослије се упутим уз Неретву, надносећи се и загледајући у све вирове и букове iio њој и хамбулнне около ње. Грло ме већ забоље и готово промукох, колико сам је зивкарао и звао по имену, или се до* зивао с чобанима и ратарима, и распитивао се. И никакве фајде. Зној, муке, труд — све узалуд. Сунце већ сави за брдо, и то баш на ону страну од које веле, да Швабо долази. На занаду се указа крвава румен; а крвави зраци, које закрвављено сунце на издисају просу кроз изукрштано грање по нашој земљи, нагоЕијестише ону грдн.у крв која нам се иза брда ваља. Примркох. А далеко од куће за читаво по дана хода. II, видећн лијепо да немам зашта више буцати трања и цијепати цјеваница, хукнух, сподбих јадну капу у жалосну руку, и окренем дома. А дако, промислим, Бог буде наредио да ја секу своју у кући својој код мајке своје затечем! Та мисао као да ме гурну, придаде ми снаге, унеколико утјеши, и поћера напријед. II ја се упутим натраг по распућу и на индивин. IIII Утолико приклопи и ноћ, мека и топла попут меког и топлог издисаја меког и топлог свршетка љета, чија и бијаше. Ведро II модро се небо нада мном разјаглило као нова кадифа. А по њему се распламћеле трепераве звијезде попут разасутог бисера н разбацатог драгог камења по скупоцјеном плашту каквог библијског цара. Блистају, сјакте се, жмиркају, намигују једна на другу, смешкају се на све и свакога, а по ђекоја се вине небом и, остављајући златни траг, прелијеће