Дело

386 Д Е Л 0 суза и гризине. По њему плове шајке од сваке руке, а у њима се возе зли духови од сваке врсте. Ту су куљати и разроки вампири, возећи се у човјечје лубање мјесто лађа и веслајући гњатима од ђеце недоношчади. Ту сисате вјештице у љускама од јаја и с вратилима мјесто весала. Тамо опет горостасни и једнооки дивови, увити у тигровске коже, ваљаху се и ришкаху по крви, баш као крмад по калу у ривини. Изнад њих, цичећи да ти се крв у жилама а срж у костима следи, вијаху се зле здухе и здухаћи као црни гавранови над обореним лешевима. А насред се језера удегенчила и убехутила, као нека грдна торпедњача, исполинска паклена хаждаја, па се мелуни и брехће. На њој трострук реп с копљастим завршетцима, помоћу којих весла, хаветска крила, слична оним у слијепог миша, којим и плови п лети, и хиљаде змијских глава којим се храни и брани. Најглавнију и највећу главу са главнога врата пресавила и положила себи међу крила и међу рамена. Зинула, као најразјапљенија пећина, два јој велика млаза крви куљају кроз понорске ноздрве, исплазила језик, а на њему, као на престолу, сио и курисао се — ђавољи ћесар. Стар, мршав, црн, с пробријаном брадом и насјелим брчинама, зла ока и погана погледа, ћелава тјемена, безуб, наказан и идиотаст, усићио се ђавољи цар на престолу зломе — према себи и господству своме. У десници му скиптар од лијевог ребра цара Лазара, кога су му његове слуге једне ноћи с Косова украле; у љевици упљачкани шар заробљене и оковане богињо Славије; на глави му страшна круна, у којој су, мјесто алема и бисера, људски зуби и очи ископане; а на плећима груби и језовити плашт од одртпх а уштављених човјечјих кожа и коса женскијех. Пред њим, по хаждајину хрбату, намјештена богата софра; а око њега и софре његове лале и везири, официри, судије, фратри и бискупи. Сваки се од њих намјестио по на пресавијену шију од споредних хаждајиних глава; па, заједно с царем, пију људски зној и крв из људских лубања умјесто чаша, мезете човјечјим осушеним пршутама, срчу мушке мозгове, гризу женска срца, и посу одсјечене па испригане дојке младих љепотица. Пијће им, силом-мплом, точе а јело готове и додају, младе и прикладне хурије, заробљенице из Србостана. Голе и босе, ужимају се, угибају и крију у своје дуге косе. А голи, црни„