Дело

Т.АВОЉЕ ЦАРСТВО 385 лијасто брдо, баш као модра чворуга на изубијаном челу какве изанђале намигуше. Мјесечина се расула као развијан пепео; а њен дебели слој, попут свијетле магле, прекрио свијет, који ми се сад не чињаше вишим од узајмљеног сана брашна са завршком. Лећели смо, и лећели. У једна доба опазпх, како око мене падају п пролијећу златне звјездане пахуљпце, прже ми руке и одијело, и, попут чичака у овче руно, чичкају ми се у косу и брке и у бијелу разленушену грнву мојега ђогина. А расплатњени колут сребрног мјесеца, који ми се учини колико највише, гувно, заблијешти ми очи и удари у чело и повије својим несносним сјајем и пламеном. II ништа не знадох како се ни кад се прије обретох пред — ачкапијом пакла и ђавољег царства. VI Пред капијом, чији нрагови и довратници бијаху од самога дуката и талијера а којој се свода не могаше сагледати, затекосмо црну стражу од рогатих и репатих са зубљама и копљима у рукама и са грдним чопором бијесних паса и прождрљивих крокодила уоколо. Слични се пак стражари тек за лијек могаху опазити, како се шећу и крећу поврху црних гвоздених зидина, које од капије с небројено начичканих кула и цитадела вођаху десно и лијево. А по њима, по пелпјежи неприступачних бедема, пободена копља и стријеле с окренутим врховима навише или напријед. На сваком пак копљу прпкачена по црножута застава, лепрша се на четири стране, и казује који вјетар дува. Капија затворена тешким црним гвозденим канатима; а над њом се испријечио грдни црвени грб: лубања над прекрштеним гњатима, коју Црни Орао грчевито држи у своје црне канџе п облапорно кљуца својим црним и страхотним кљуном. Мој бијесни ђогат само што њисну, и гвоздена се врата отворише шпром. II, он пода мном а ја на њему, улећесмо под страшне поднебесне сводове. Тренут-два, н ми се нађосмо унутра. Кад тамо, имаш шта виђети. Да ти памет стане. Протегло се модро-црвено језеро, да се не да ни оком прегледатп ни метром пзмјерити. II то од саме људске крвн, зноја,