Дело

384 Д Е Л 0 бијела вила. Сав под хормом и пусатом, сребрним силембетима и свиленим рахтима. Само сам. Час стане, час пође, а за њим се влачи златоткана узда. Начетворио се на оним пустим и виткпм, а високим као четири трогодишња јелића, и саливеним као од срме, ногама; издигао ону једру и дивну, као од бпјелог мермера истесату, шију. Копка копитима, стриже ушима и маше таласастом гривом и срмајли репом. Чим ме спази, стаде, па се забечи у ме својим крупним и паметним очима. Преварих се, уједе ме гуја. Приђох му, помиловах га по врату — а он стоји као укопат. Још би готов, па ми метну главу на раме, и ходе се умиљавати око мене, богами као да смо, лише крста и крви, одрасли под једним кровом. Ја ти не буди лијен, но га приведи до једног камена, закрочи у бакрачлије, хопац на на њ. Сподби узде, декни га, па уз пут. А, до душе, бијах и спао с нога од умора, као што не бијах нити сио нити починио за читави дан и до нека доба ноћи. Па ми тај ждријебац, чији био да био, а како је ово ноћес без сахибије, дође као наручен. Па наћерах један-иут... ко сам, ја сам. За^утње земља, и... Не учиних ни стотину корака, а с неописатим ужасом опазих да мој изненадни бенгир на један-пут изненадно и окрилати, и да не трчи по земљи но лети по ваздуху. Изнајприје полако, па све брже и брже, док не опучи у дивљи и махнити полет, попут звијезде луталице или змаја огњеног. У страху а од збра његова лета и стравичности случаја ко.ји ме задеси, испустих узде из шака, на се прицапих за гриву и склопих руке око коњског врата, ногама му стегох ребра и учврстих их у напулате колане, полегутих се по златном седлу, главу му положих међу орловска крила на плећима, и предадох се својој судбини. А чудни крилаш само што јури као стријела, шиба крилима и окриљем, фркће на нос а пламен му сукће на ноздрве, и реже ваздух крплима, челом, грудима, репом и ногама. А ваздух се, попут најјачег вјетра, разфијукао око мојих ушију, надуо се да ме обори из седла, оборио ми капу с главе, па ми развијава дуги перчин и леди крв у жилама. Дубоко пода мном, Неретва бучи, вијуга се као гујаница, и блијешти на мјесечини као растопљено олово. Горе се и планине спљоштиле, па се црне; а овђе-онђе исклица по које ло-