Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД 393 пријатељ, томе је најпре узрок био у личној зловољи и неспоразуму, што је већ до досаде претресано. Али познате су и честе жалбе краља Едварда на пецкања немачке политнке, које као да су мало по мало проузроковале његову нервозност, која му је мутила његово суђење о немачкој политици и утицала на њ. Тако је дошло да краљу није било тешко да уз колебање брптанског кабинета, и заједно с овим, пређе из немачког логора у други неиријатељски Немачкој. Изгледа да је за будућност Енглеске намењена нрва улога једној личности која код нас до сада није довољно цењена. То је лорд Курцон, бивши вице-краљ Индије. Споредно је да ли ће њему у будућем консервативном министарству припасти председништво или портфељ министра спољних послова, али је несумњиво то, да ће добити меродавни утицај. Када је он пре неколико година, бавећи се у Берлину као прпватан човек, изразио жељу да дође у додир с меродавним политичким круговпма, ова му је жеља као приватном човеку била одбијена због бирократске кратковидости. Као енергичан и у исто време и далековидни државник и темељнп познавалац Оријента, лорд Курцон је израдио један опсежан план за енглеску источну политику, за чије извођење настојава заједно са својим пријатељима у обадва дома и у земљи. Кад је тај план био поднет краљу Едварду, он је био за њ брзо придобијен, и Курцонове су идеје основ његовог данашњег систематског рада. Један пријатељ, који је био у стању да погледа у тај меморандум, саопштио ми је ове његове главне тачке: Подела Блиског истока између Русије, Француске и Енглеске, с извесним обзирањем на аустријске интересе, али с потпуним изолирањем Немаца. Овај део предлога односи се на европску Турску, Малу Азију, Арабију и Персију. Енглески интереси прецизирани су тако да се добије директна и независна терпторијална веза с Индијом. Протекторат над Арабијом и Месопотамијом треба да отвори пут од Егппта у Персију, чији је јужни део припао у енглеску интересну сферу по енглеско-руском уговору од јесени прошле године. Веза између Персије и Индије биће Белуџистан, који стоји под енглеским утицајем. Тако се изводи Курцонова основна мисао. Али ту је непрелазни антагонизам енглеске и немачке источне политике, докле год се ми будемо сматрали као сила