Дело

392 Д Е Л 0 је на једанпут одступање овог одличног државника, а ускоро за тим дошла је и његова смрт. II тиме су енглеско-немачки пре* говори о савезу пропали. Да ли нас је извесна наша неодлучност уздржавала да одбијемо савез за одбрану и напад, који је Енглеска желела, или је томе узрок обзирање на узбуђено јавно мњење у Немачкој због бурског рата? Одговор на то и сувише важно питање за доцнпју судбину Немачке мора се оставити за касније време. Због неуспеха у својој предусретљивости, енглески кабинет свакојако је дошао до уверења да је искључена могућност да се дође до каквог трајног споразума са колебљивом немачком политиком. Али је потреба да се изиђе из splendid isolation остајала, и зато се енглеска влада, са лордом Ленсдауном, одлучила да лагано започне своје приближавање Двојном савезу, и то прво Француској. II с тим је планом учинио краљ Едвард своју посету у Париз 1903. г., и после му председнпк Лубе вратио посету у априлу 1904. г. Плод овог енглеско-француског зближавања био је споразум о афричком колонијалном поседу: разграничавање на Нигру, друга регулисавања границе у колонијама и најзад али не у последњем реду — Мароко н Египат. Испрва се остало само код првог дела програма, чији се други део морао одгодити због јапанско-руског рата, који је Енглеска тајно распаљивала. Али чим је тај рат свршен, настало се с енглеске стране да се заснују интимнији односи с Русијом, и нарочито се краљ Едвард посвећивао овом задатку с ревношћу и енергијом. II што се за кратко време, уз пркос раније дубоке зловоље, успело да се дође до споразума о Персији, Авганистану и Тибету, то је сјајна сведоџба о дипломатској вештини краља енглеског, а тако исто и енглеских фактора. Да ли је и какав је споразум о Блиском истоку тада закључен, то се данас још не може знати. Но сигурно је да су тиме сва крупна питања, која су у прошлости доводила до бескрајних и непрекидних размирица између обеју азијских првих сила, уклоњена с пута за извесно време. Скорашња посета краља Едварда у Ревалу свакојако није ништа друго него потврђење закљученог споразума. Што се тиче интересантне лпчности самог британског владара, он као принц Уелски није никако био отворени непријатељ Немачке, и ако је имао отворених симпатија према француском духу и животу. Ако је као краљ постао немачки не-