Дело

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Иза кулиса1 Кад је у 1901. год. краљ Едуард VII сео па бритапски иресто, онјекод тадашњег консервативно-унионистичког кабинета нашао са свим пријатељско расположење према Немачкој. Меродавни члановп министарства, лорд Ленсдаун, Чемберлен и херцег од Девоншира, управо су процењивали и препоручивалп мисао о приласку Енглеске уз Тројни савез, а нарочито уз прву силу у њему. Ја сам већ раније, на овоме месту, указао на то, да је још 1899., дакле на три године после Крпгеровог телеграма, Чемберлен дао позитивну форму жељи да се с Немачком споразуме о колонијалној политици обеју земаља, полазећи са тога становишта да је Енглеска сита, па и пресита. Ово расположење за споразум показало се с енглеске стране, 1901. г., још у већој мери и у одређенијој форми. Након кратког заузимања графа Хацфелда, којп, се после вишегодишњег боловања, вратио био на своје посланичко место у Лондону, дошло 1 Посланик у пруском парламенту фон Рат, који је пређе био саветнпк немачкога посланства (у Лондону?), ппсац је овога чланка тако важнога за судбину Балкана и његових народа. Саопштавајућп га нашим читаоцима морамо напоменути, да је фон Рат Немац п да га је његово родољубље п назпрање опасности за његову отаџбпну од нове јевропске констелацпје могло може бити, навести да видп п више у новој комбинацијп него што у њој у истинп има. Овде мислимо нарочито на оно место где је реч да се АустроУгарска задовољи на тај начпн што би јој се, у даном случају, подјемчило прошпрење њене сфере моћп и утицаја до Солуна, а Итали.ја се с Балкана са свим одбила пакнадом у Трпполпсу! Ми нпшта, разуме се, пе тврдпмо, само ово напомињемо с додатком, да се мора пспптати ближе п онај смпсао п значење нове комбпнацпје, уколико се тпче Балкана, какве јој даје фон Рат п које за нас није п не може бптп повољно. II зато на место наше редовне полптпчке хронпке, мп доносимо овај пнтересантан члапак фон Ратов. Уред.