Дело

0 УДОВИЧКОМ ИЗДРЖАВАЊУ 39 такође четвртина наслеђа у својину, ако је оставио деде или бабе или њихово потомство, онда половина наслеђа у своЈину, на послетку ако ових сродника не би било, већ даљих или никаквих, те би преживелп супруг био једини законски наследник умрлога супруга, онда супругу мора једна половина наслеђа остати у својину као законски део. 4. Решење проблема: на који начнн треба осигурати удовицу за њено издржавање после смрти мужа јој — није тако лако и једноставно, као што се из горе изложених прописа најважнијих европских грађанских законика види. Да ли да се удовици призна право наслеђа на извесном делу заоставштине умрлог јој мужа; колики тај део треба да буде пре томе да ли покојника наслеђују ближи или даљи сродници; којим мужевљевим даљим сродницима треба удовица да претходи у наслеђу; да ли је боље да се удовнци призна само право уживања на наследству, а својина да остане наследницима, — све су то питања, која законодавац мора да расправи, па ће се овима морати забавити и наш законодавац, кад се'буде приступало ревизији грађанског законика. А. Пре свега као несумњиво стоји то, да је по удовицу много боље, кад јој се призна право наслеђа (дакле право својине) на једном делу заоставштине мужевље, него само право уживања било на једном само делу било на целој заоставштини. Добијајући право својине на наслеђеном делу, она може њиме независно ио својој вољи располагати и оставити га у наслеђе својим сродницима. Кад удовица има само право уживања на заоставштини мужевљој, онда је прва непријатност у томе, што се често између ње и наследника може појавити спор о том, да ли удовица, уживајући имање, исто довољно чува, да га сувише не искорпшћује тако да се тиме штете наследници, којима имање остаје по њеној смрти или преудаји у слободну својину. За тим настаје друга незгода, што је имање, оптерећено удовичким уживањем, тешко отуђивати, оно је у неколико искључено из промета добара, јер наследници могу дотично имање продавати само са теретом удовичкога уживања. Ма коме га наследник продао, купац мора допустити ^довици, да она прпбнра све користи са тога имања. Како се пак удовичко уживање не мора уписивати као терет на дотичном имању у интабулационе књиге, из којих би се сваки могао уверити о