Дело

40 Д Е Л 0 његовом иостојању, то се опда може по каткад десити, да купац купи дотично имање, не знајући да на њему постоји терет удовичког уживања, и да тиме, наравно, себе осетно оштети. Да жена треба да има наследно право на једном делу заоставштине покојног мужа у сваком случају, т. ј. било да муж остави пуноважан тестаменат или не, говори и ова околност. У нашем друштву, у огромном броју случајева, жена је верни помагач мужев у течењу и чувању имовине. Има истина и таквих жена, које растурају оно што муж прибавља, али то су већ ређи случајеви. Жена нашега сељака, занатлије. трговца, средњих па и већих чиновннка труди се и мучи заједно са мужем, да се штогод стече и сачува за децу и за старе дане. Такве жене, а њих је, као што рекох већина у нашем друштву, заслужују несумњиво, да и њима по смрти мужа остане у својину бар један део заједно са мужем стеченог имања, којим ће моћи независно располагати по својо.ј вољи. Ако така жена има деце, оставиће опет наслеђено имање њима. Та нада на наследство од матере појачаће ону пажњу н поштовање, коју ваљана деца по доброти срца свога већ гаје према својој матери. А на рђаву децу може та евентуалност, да ће, ако буду неисправна према својој матери, бити лишена материнског наслеђа, утицати, да буду боља према својој матери у сопственом интересу. Систем нашег грађанског законика, по коме удовица по смрти мужа има no правилу само право плодоуживања на извесном делу заоставштине, незгодан је и са тога разлога, што наследници мужевљи, као власници имања, које удовица ужива, знају да их она тога имања не може лишити ни ком случају, па за то, ако немају сродничке љубави према њој, никакви их материјални интереси не упућују да буду према њој пажљиви. Ако удовнца нема деце оставиће својој родбини, која ће се око ње, пре него мужевља родбнна, савијати и у старости гледати је. Не изгледа за цело ни мало правично, да жени, која је са мужем толико имање стекла, претходи у наслеђу истога неки далеки мужевљи сродник из шестог колена по материној лози, за кога се, вероватно, дотле није ни знало, а који је са радошћу примио глас о смрти свога рођака. Жена и у овом случају има право да ужива цело имање свога покојног мужа до своје смрти или преудаје, алн је изложена сталној контроли и шиканирању тога далекога сродника, који, наравно, једва чека да и удовица умре, те да