Дело

0 УДОВИЧКОМ ИЗДРЖАВАЊУ 41 наслеђе добије на потпуно располагање. Ја знам да се може учинити приговор: да је муж сматрао жену за свога вернога сапутника у животу и помагача у тековини, он би јој тестаментом завештао цело или неки део свога имања, а не би допустио, да се она ограничи само на оно, што јој сам закон обезбеђује, Али тестаменти се доста ретко у нашем друштву праве; нарочито у сељачком п занатлијском сталежу онп су врло мало одомаћени. Било би стога врло погрешно из тога факта, што муж није жени тестаментом завештао неки део свога имања, нзводити закључак, да они нису добро живели, да жена по мишљењу мужа не заслужује внше од онога, што јој закон у сваком случају осигурава. На послетку не треба губити из вида ни ту околност, да су код нас врло ретки брачни уговори између супруга, у којима се опредељује шта ће удовици служити за удовичко ужавање. Из свега овога, дакле, излази, да код нас законом треба осигурати жени један део заоставштине мужевље као наслеђе у слободну својину. Б. Величина законскога (интестатскога) дела наслеђа удовичиног, којибијој имао припасти нз заоставштине мужевље,1* треба да зависн од тога: који сродници мужа наслеђују, ближи или даљи, потомци, преци или побочни сродници. Ако га наслеђују ближи сродници, нарочито деца и даљи потомци, онда женин део наслеђа треба да буде мањи, а ако долазе на нанаслеђе преци или побочни сродници, онда већи. Потомци умрлога мужа најближи су срцу његовом; за њих је он радио и текао, па ако их је изродио са женом, која као удоваца за њим остаје, онда је и она за њих чувала и помагала у тековини. Њу неће болети, ако деца покојникова добију већи део. Стога 18 На свакп начич да би онда ваљало предвидети случајеве, у којима бп се удовица имала лишпти и тога законскога дела наслеђа. По нашем грађанском законику (§ 419) жена губи удовичко пздржавање само онда, ако је она мужа свога убила или п само знала, да he битп убијен, па то нпје доставила до знања мужу или власти или ако је мужа вероломно оставпла (§ 417). По моме мишљењу требало би узаконпти, да женп може муж од£зетп тестаментом законски део наслеђа, ако она учпни које дело пз тач. 1, 2 и 5 § 94 грађ. зак., у којим се случајевима може и развод брака захтеватп. Тп су случајеви: ако се докаже д& је жена учпнпла прељубу: радење о главп своме супругу и дејствовање свиреппм и убитачнпм средствима противу живота његовог, као и онда, ако је знала о таком злом умпшљају и дејствовању другога против жпвота супруга п открпла није; неизвесно и злоковарно одсуство женпно.