Дело

3 Д Р А В Љ Е 45 — Тато, ти си права свиња... Изненађење велико, али у толикој мери неочекивано, да ја и профосор тренутно заборавпсмо сваки обзир и слатко се насмејасмо, — слатко у толико, у колико се у опште гладан човек може слатко насмејати. Мени дође да загрлим и пољубим то дете чија је физиономпја, не могу да кријем, заиста имала у себи нечега свињског. — Педагогија... сад је она на реду! — рече домаћин важним гласом и значајно нас погледа. После устаде и одмереним корацима оде у шупу, а за то време дете философ, онако гологлаво, побеже на улицу. Домаћин изиђе из шуне са једном дебелом трском у руци, и кад виде да педагошког кривца нема међу децом, стушти се на улицу, и не питајући ништа о њему. Врата са улице залупише се, и наста тишина. Ја погледах професора и подигох веђе, на шта он, у знак одговора слеже раменима н одмахну главом. — Ја сам гладан — прошапутах ја. — Скандал! — јетко рече он. — Данас сам могао бити на једној даћп, па ме ђаво надарио овде!... Ћутимо. Ко шта ради да ради, ја никако не могу да се отресем саблажњивих мисли о ручку. Професор само пљуцка и јетко кашљуца. — Кад изузмем ове данашње непријатности, мени се иначе донада ред у његовој кући — рече ми професор по кратком ћутању. — Вндиш, он на један класичан начин подиже своју децу!... Не налазећи ничег ни обично паметног, а камо ли класичног, у свему што сам дотле видео, ја сам ћутао. — После тога треба да знаш да је његов први принцип у животу здравље... Он лично живи на један особени начин, и ено како је здрав као тресак, а жена и деца живе нашим обичним животом, и гле како су журави!... Његов је идеал да се начином живота у колико је могућно впше приближи прапрачовеку... Интересантно је да само видиш његову постељу, која је

Пред вратима се зачу детиња писка и врата се с треском отворише. У авлију достојанствено уђе отац, победоносно држећи свога малог сина за окрвављено уво. II онда наста један страшан призор: трска је фијукала