Дело

3 Д Р А В Љ Е 51 ненађена мојом изненадном појавом у њиховој кући, али је то убрзо загладила дирљивом пажњом једне у истини отмене домаћице. — Знам... на вечеру, је л’ те? — рече мп она пошто смо се поздравили и измењали неколико конвенционалних питања и одговора. Ја слегох раменима, као у знак неког извињења, и пружих прст на доктора. — Такав је он! — рече она добродушним гласом. — Он, кад се у нешто заљуби, не зна за границе... Наука, наука и само наука, и од целог би света направио лутку науке! Те речи биле су ми загонетне све док нисмо сели за елегантно постављену трпезу, и кочиле су ми слободу кретања до очевндне збуњености. А кад смо сели за трпезу и отпочели вечеру, у којој домаћица, извињавајући се дијетом због нервозе и рђавог сна, ни у колико није узела учешћа, онда ми је све било јасно. На сто је била изнета једна повећа чинпја киселог млека н танке кришке ржаног хлеба. Свакојако да има још једна чинија млека? — упита домаћин домаћицу више-мање забринутим гласом, и кад од ње доби задовољавајући одговор, њему чисто свану и лице му бп озарено неком детињском радошћу. — То је славно! Онда прво послужи мене, па затим себе. — Гледај какво је! — обрати се он жени, прижељкујућн јој млеко — самртник %да га се сит наједе! На ту љубазну понуду домаћица се са прилично несмотрености стресе, и то јој би сав одговор. И мене подузеше жмарци од кисела млека, али кад домаћин завесла кашиком и из пуних уста поче пуштати „ох! ох!“ — и ја се латих кашике. Једем, а осећам се као да све дубље и дубље спуштам ноге у хладну воду. Кад домаћин и по други пут напуни свој тањир, чисто се забечи у мене. — Па ти то сасвим мрљавиш?!... Којешта! — Ама нисам ти ја баш муштерија за кисело млеко... тј, да у опште слабо вечеравам... — Једи то дивно млеко! Нагутај се тога чистог и овејаног здравља, ако си разуман човек? — рече ми домаћин доста 4*