Дело

3 Д Р А В Љ Е 58 — Алп да би иојмио сву славу и величину бесмртног ]\1ечњикова — наставља домаћин — и да би могао без икаквог оклевања пристати уз тај тријумф науке који човечанству обезбеђује највеће благо овог света: постојано здравље и дуговечност пуну активности, потребно је претходно да ти објасним шта су то токсини, шта птомаини, шта бива од месне и беланчевинасте хране у организму човечјем и какво дејство протнв труљења дтзазива селакцпонирано млеко у дебелом цреву које наш народ назива просто гуж — Молим те! — одсече се домаћица — да говоримо вечерас о нечем паметнијем!... Ти можеш падати још у већи занос, али ја видим да господина не можеш одушевити за кисело млеко, као и код мене што ниси могао имати никаква успеха... .Жали Боже само што је човек остао вечерас гладан! Иаметно говори жена и тпчно погађа, али шта то вреди и мени, који сам остао без вечере, и њој, којаје, видим, дигла руке у онште од заједничке вечере са својим супругом! II онда се отвори једна полемика дуга и страсна, у којој сам ја, не знам баш тачно зашто, био на страни домаћице. У потврду свога мишљења домаћин се позивао на птице ко.је у опште немају дебелог црева и на горштаке који се искључиво хране белим мрсом и не пију алкохол, а домаћица, противно теме, помену само један једини пример, свога покојног деду, који је живео сто и пет година и на ногама умро, а никад свога века бели мрс није окусио, а нарочито кисело млеко, ннти је и један дан пропустио без пића. Тако је трајало дуго у ноћ, и да домаћица — хвала joi! — »није двапут скувала кафу, ја би се по свој прилицн осрамотио и поискао парче хлеба. „Здравље!“ шапутао сам ја целим путем до куће, притежући кајиш, да ми не би спале панталоне. А кад стигох кући, ја прво штукнух у кујну и почех претурати но орману за оставу јестива. — Ти си нешто тражио, чедо моје? — рече ми после мајка из постеље у другој соби. Ја јој испричах све. — Здравље — рече она сетно — лепа ствар, и за њим ■свет више блуди него момак за лепом девојком...