Дело

64 Д Е Л 0 Пз математичке нужности, да изломљене и криве површине предпостављају раван тродимензионалан простор, следује да димензија дубине мора нужним начином да постоји као непосредни факат опажања, пошто су површине у нашем опажању увек или изломљене или криве. То је први математички доказ, који говори за опажање дпмензије дубине. Други доказ, који Штумпф наводи у потврду истога, гласш „У самој природи површпне лежи, да она има две стране. Ово пак инволвира дубину. Разумемо ли под површином нешто што има дебљину, то су онда свакако три димензије дате. Разумемо ли пак под тим нешто, што нема никакве дебљине т. ј. једну границу, то она има бар још две стране, т. ј. онаје граница једнога тродимензионалног тела. II ово је обухваћено у њеној представи. Истина је да ми никада не видимо обе стране једновремено. Па ипак нам је јасно, да она има ни више ни мање до ли две стране; једну нредњу и једну задњу. Ово није евиденција искуства и дугогодишњих покушаја. Не може се спорити да то лежи у нашем простом појму површипе, баш и кад бисмо га ми објавили због тога за урођеног. Очевидно је дакле из тога да је ми представљамо као положену у дубини. Баш и кад ми не загледамо око једног објекта, ипак имамо представу једне дистанције ка дубини; јасно је, дакле,- да свака површина има две стране.“8 Ја ћу да наведем нротивдоказ, који је Липс ставио на супрот Штумпфовом доказу. Сам Штумпф, вели Липс, допушта „да ми можемо једну страну површине посматрати, неопажајући при том и другу страну. Дакле, у нашем опажању нема двостраности. Можда је душа још од почетка тако организована, да опажање једне стране непосредно за собом повлачи (репродуктивну) представу друге стране. Па баш и кад би тако било, ипак то неби доказпвало опажање дубине. Ако двостраност инволвира дубину, то онда мора за опажање да постоји двостраност, те да и дубина у опажању буде дата. II обрнуто, ако у опажању нема никакве двостраности, то онда о дубини у опажању не може бити говора. Штумпфов доказ опажања томе такође Липса н. н. М. стр. 86.), дотле се у дискретној Геометрпјп долази до исте непосредно, из чега јаено пзлазп независност праве као равног простора од једне дпмензије од дводимензијоналног (равног) простора (впди о Лме „Prinzip. d. Metaphysik usw.“ S. 295.). 8 н. н. M. стр. 178, 9.