Дело

0 ОПАЖАЊУ ДУБПНЕ 65 дубипе, дакле, доказује немогућност њеног опажања.9" Даље примећује Липс да такође не постоји ни она нужна зависност нзмеђу опажања једне стране и представе друге стране, јер она почива на искуству у коме има случајева, где не постоји представа оне друге стране (месечева плоча). II напослетку примећује да је цело питање о двостраности опажене површине безпредметно, пошто нема треће димензије; чак се шта више, може с правом тврдити да површина нема никаквих разних страна.10 Други дакле доказ, који ]е Штумпф навео за опажање дубине, позива се на један на први поглед тако очевидан искуственп факат, да изгледа да из тога непосредно следује егзистенција треће димеизије. Површина коју ми опажамо треба да има две стране, од којих ми до душе само једну опажамо, али од којих ми нужвнм начином другу представљамо, што би без треће димензије било немогуће. Липс примећује, да то још не би доказивало егзистенцију треће димензије, баш и кад бп представа друге стране била нужна — што он, као што смо видели, спори —, већ да би то доказивало тек онажање друге стране. II заиста, кад би, опажена површина била двострана као што Штумпф тврди, онда би морала и друга (т. ј. задња) страна бити у опажању, па тек да из тога следује нужност опажања дубине. Али ово Штумпфово тврђење, на име да опажена површина има две стране: једњу предњу и једну задњу, јесте нетачно. И не само да она не би имала никаквих различних страна, кад би се опажала без треће димензије, као ћгго то Липс, премда хипотенично, тврди, већ она нема тих страна баш и кад се опажа у трећој димензији. Ово наше тврђење изгледа парадоксно, али се ипак лако може доказати, да је опажање дубине тек онда могуће, ако је оно тачно. Кад на име једна површина стоји „преда мном“ на пзвесном одстојању, и кад је међупростор«између мене и ње испуњен осећајним садржајем, што је нужно, ако хоћу да опазим а не само замислим (т. ј. фингирам) одстојање као такво, онда мора нзмеђу опажене граничне површине и мене да постоји читава множина осећајних иовршина. Код сваке би од њих морале да буду опажене „обе“ стране. Јер кад бих ја само предњу од тих страна опажао, тада би ми она очевидно заклањала осећајну површину (одн. предњу страну њену) која лежп иза ње, пошто би било немогуће ви9 н. н. М. стр. 98, 9. 10 н. н. М. стр. 99. Дело, књ. 47. 5