Дело

66 Д Е Л 0 дети предњу страну задње осећајне површине а притом не видети задњу страну нредње осећајне површине. Ако је дакле опажање треће дпмензије могуће, онда морају „обе“ стране сваке површине да буду дате у опажању. Али пошто опажање обе стране не би било могуће, кад би појам површине садржао двостраност, то ми морамо да закључимо да површина посматрана сама за себе нема никаквих различних страна, да је она као таква увек цела опажена. Ово последње тврђење морамо јаче да образложимо како би била одклоњена једна од основних тешкоћа опажања дубине и простора у опште. Г1рво што хоћемо да докажемо јесте тврђење да оиажена површина у опште не може да има никаквих неопажених страна. Да би се увидела тачност овога тврђења, мора се строго водити рачуна о разлици између опажене површине као опажене и одговарајуће површине једног спољнег тела т. ј. објекта ван свести, на који се опажена површина односи. Само ова последња површина, која је ван свести, нма две стране и то само у толико у колико је она гранична површина једног тела, иза кога има још површипа, које остају неопажене. На против опажена површина као таква не може да има никакву неопажену страну, јер би то значило да је нешто дато у опажању односно у свести, што се не може опазити, а то је очевидно једна contradictio in adjecto. Само мешање опажене површине са спољном јесте узрок што се ова проста истина нпје могла^видети. Али ма колико да је очевидна ова истина. кад се ставимо на становиште непосредног искуства, ипак нам је тешко да схватимо, како се могу да опазе једновремено обе стране једне површине, кад једна лежи испред а друга позади ње, а ми смо навикнути да само предњу сматрамо као опажену. И заиста, кад би у самој природи површине лежало да она им,а две стране, као што Штумпф тврди, тада би било тешко схватити симултану датост обе стране у опажању. Али ствар не стоји тако. Једна проста математичка рефлекција уверава нас да површина као таква у опште нема нити може да има две стране. Ако се посматра једна тачка сама за себе т. ј. ако се при том потпуно апстрахује од околног простора, онда она очевидно нема никаквих страна. Јер, предпоставпти у њој стране значило би предпоставити у њој делове, што свакако противречи простоти бића саме тачке. Ако се замисли тачка у линији, тада она има -