Дело

88 Д Е Л 0 — Шта тн је, Ана? — упита он, кад одмакоше неколико стотина хвати. — То је рђав знак, — рече она. — Којешта! — рече Степан Аркадијевич. — Ти си дошла, и то је главно. Не можеш замислити, колико се уздам у тебе. — А познајеш ли одавно Вронског? — упита она. — Познајем. Знаш, ми се надамо да he он узети Кити. — Тако? — рече тихо Ана. — А сад, хајд да говоримо о теби, — додаде она, одмахујући главом, као да је хтела да одбаци нешто сувишно што јој је сметало. — Хајд да говоримо о твојим стварима. Добила сам твоје писмо, и ево ме. — Да, ти си ми још једина нада, — рече Степан Аркадијевич. — Дед, испричај ми све. И Степан Аркадпјевич узе причати. Кад стигоше до куће, Облонски поможе сестри да сиђе, уздахну, рукова се с њом и оде у званије. Кад Ана уђе у собу, Доли сеђаше у малом салону, покрај пуначког плавокосог дечка, који је већ сад личио на оца, и слушаше његов задатак из француског чптања. Дечко је читао, вртећи руком и гледајући да откине дугме на капуту, које се једва држало. Мати му је неколико пута склањала руку, али иуначка ручица се опет машала за дугме. Онда мати откиде дугме и метну га у џеп. — Глишо, буди миран с рукама, — рече она и лати се опет јоргана, свог старог посла, ког се увек прихватала у тешким тренуцима у животу. Сад је плела нервозно, вртећи прстом и бројећи петље. Ма да је јуче наредила да кажу мужу, како је се ништа не тиче, хоће ли доћи његова сестра или не, — ипак је све спремила за њен долазак и узбуђено је очекивала заову. Доли је била убијена тугом, и сва јој се предала. Па ипак она није заборављала, да је њена заова Ана била жена једног од највиших чиновника у Петрограду и петроградска grande dame1. И, захваљујући томе, она нпје урадила оно, што је рекла мужу, то јест није заборавила да ће доћи заова. „Најзад, Ана није ничему крива“, мпшљаше Доли. „Ја о њој знам само до1 велпка госпођа.