Дело

ПЈ1АВ0ЈКА 9б тако осетљива према предрасудама светине. Имала сам муке док сам је убедила. Можеш замислити зашто сам баш хтела да идем у Сен Мориц. Иде Еуђенио с њом. Али сам му се заклела да ћу бнти добра. Пиши ми тамо. Аделина. Сен Мориц, 22. јула.

Она је овде сама. Муж, банкар и милионар, има и сувише посла у Милану. Јутрос је стигао Тото и он јеједне другима приказао пре но што је дошао Еуђенио, који стиже сутра. Јер Тото је његов друг у Ђуљелмијевој банци; и кад је сазнао да је овде прпјатељева жена представио јој се, потом је, о ручку, представио мене и тетку. Она ме је предусрела врло учтиво. Да ли сумња? Не знам. Развила је кнежевску раскош. Изблиза није лепа, нити је млада. Али, не може се порећп, умиљата је, а то се, у своје време, морало допастп Еуђениу. Могу да замислим како ће се он изненадити сутра, кад дозна да смо се упознале. Сиромашак! Провешће дваестак суморних дана, који ће бити мука за њ. Али ја нисам могла да поднесем ту жртву, да га толико времена не впђам. Па онда, заклела сам му се да ћу бити добра. И бићу. Овај крај је величанствен. Али шга ме се то тиче? Сен Морпц, 3. авгусха.

Одиста она ме не може трпети. Понаша се према мени с висине, неуљудна је. Зацело не зна ништа, али мисли — (и Еуђенио ми је дао на знање да стварп тако стоје) — мнсли да сам ја заљубљена у Е^ђениа и да покушавам отети ioj га. II бори се. Бори се лукавством, подмуклошћу, да бп што открила; бори се нежношћу, елегапцпјом и раскоши да бп га одржала уза се.