Дело

ПЛАВОЈКА 97 — Рђавко! Била сам рада да те загрлим! — одговорила сам. Као што видиш, Бијанка моја, невоља изоштрава таленат! Потом сам отпшла кројачицп. Каква дивна женица та моја кројачица! Не само што ми је обећала да ће за 19. довршити белу хаљину која ће бити прекрасна, не само што ми не тражи одмах новац, него је била чак толико добра и нлеменита да ми да мали зајам од 500 лира, који сам јој с легшм изговором занскала. II тако сам сад овде са свпм оним што је потребно да почнем бој! Ах! Жано, душо моја, наишла си на женнцу која ти је дорасла! Што се тиче ситних подужица што сам их починила, наћи ћу начина да пх поисплаћујем. Ово бављење у Сен Морицу једини је раскош којем сам се одала. Кад се вратим у Милан, одаћу се својој штедњи. Просто нисам имала срца да новаца тражим од свога мужа. Знала сам да не би имао, или да би се, ако би михтео дати, морао излагати непријатностима. Затим нисам хтела да га нп у чем узнемправам. Могла сам чак изазвати, на тај начин, код њега какве сумње, и... Реци ми, Бијанка моја, нисам ли ја разборита женица? Шта мислиш о мени? Збогом, душо; срећна сам! Аделина. Сен Мориц, 21 августа. ...Ја и тетка полазпмо сутра. Тото је отпутовао јутрос. Како ми је тешко, како ме боли, што сутра морам ићи, докле она и Еуђенио остају самп још два дана! Тешим се помало што ћу га за четири дана опет видети у Милану; а она неће бити, ако буде Божја воља! Јер мора да иде у свој летњиковац на језеру, а Еуђенио ће остати у Милану. Он ће је обићи два пут или три пут, у септембру и октобру. Неће више, обећао ми је. Остаће овде до понедељника и заједно ће доћи у Милан. II та надувена луда не стиди се ни од шта. Имала је одважности да га моли — комедија, наравно — у друштву, ономад у вече: „Ђовенцани, хоћете ли бити мој каваљер до Кома?“ Боже, смождила бих је! Дело, књ. 49. 7