Дело

110 Д Е Л 0 је изгледало њено у толико више што није имало никога другога. Али девојчица је умрла. — Ох! не волиш ме, не волиш ме више; не осећаш више према мени љубави, не осећаш више према мени пријатељства. Не волиш ме више, ето! — говорила је Аделина Бијанки. •Зашто да се враћаш у Париз? Шта ћеш тамо да радиш? Зар можеш да одеш тамо где си, пре петнаест дана, осетила највећи бол у свом животу? Остани овде, покрај мене. Живећемо као оно некад, заједно. Остани, Бијанка моја. Бијанка ју је гледала и била као изван себе. — Зашто да се враћа у Париз? — И хтела је одговорити јој: А зашто да останем овде? Али се није усуђивала. Одиста: шта би радила ту? Оно што би радила и у Паризу? Па онда? А Аделина? II покушавала је да јој то објасни. И рекла јој је: — Овде нећу: познају ме, мисле да сам она која сам била; не треба да знају која сам. Али Аделина није марила ништа, није се сећала нншта, нити је расуђивала и о чему. Наваљујући на Бијанку да остане она није премишљала о значају речи што су јој излазиле из уста, није оцењивала какве ће бити последице ако та молба буде примљена. Она се није плашила. Бијанкино откриће тронуло је, али није на њу имало утнска, и опа јој је искрено рекла: „Ти, куртизанка, боља си још од мене, поштене жене“. И сад кад је Кијанка била ту, она се, — брижљиво н грозничаво тражећи све оно што бп је могло забавити, дати јој нов правац мислима; у оној неодољивој потреби што је осећају срдачне природе да имају покрај себе личност за коју се нема тајне, којој се казује све што се ради и осећа, која је друго наше ј а, на коју хоћемо да свалимо један део одговорности свога жнвота, — она се очајнички прибијала уз пријатељицу, и чиннло јој се да је то готово права срећа што су њене прилике такве, што зна њену тајну која јој беше јемство да ће јој пријатељица бити поузданија, поверљивија, кориснија; што би она, осећајући се поквареном, у толико лакше, без стида и зазора, откривала сваку мисао жени коју је познавала. У инстиктивном недостајању поштовања према Бијанки, порасло би поверење и искреност, којих је код ње нестало још од пре го-