Дело

112 Д Е Л 0 војком, где су је поштовали и сматрали као поштену али и несрећну жену неће ни по што трговати самом собом. Са последњих пет стотина лира вратиће се у Париз и отпочети свој жалосни живот. Али у овај мах барем — за време тог одмора — уживаће што је онаква каква би желела да је. II волелаје да то потраје што је могућно дуже: месец или годину дана. То би јој бпла добит: то би бпли часови, које је откинула од оног живота, којега се стидела и гнушала и због којега је при самој помислн црвенела. Добра и поштена у души, Бијанка се усхићавала тим препорођајем што јој га је случај донео, и жалила је само што то не може трајати целог века, п јетко је помишљала на дан кад ће се морати кренути на свој кобни пут. Првих дана, у извесним часовима, кад би остала сама у својој кући, пошто оду посетиоци, обузела би је неизмерна туга. Стидела се и страховала од онога што је чинила: далијеона пмала право да обмањује добар и поверљив свет? Да лп није био још бестиднији њен садашњи живот од живота којим је досад живела?... Кад би те своје бојазни и страховања саопштила Аделини, она би се смејала и храбрила је, називајући је лудом. Цео свет је варалица! Они које се бојиш да не превариш, варају те на свој начин. Примаш жене које се сматрају као поштене а које имају по десет љубавника, и људе, за које се мисли да су цвет од врлина, докле немају ништа добра у свом јавном и приватном животу. II сви се они подсмевају ближњему, којега варају. Ти се опет подсмеваш,’на свој начин, њима. Бијанку те речи нису могле лако убедити, али она је уживала у оном поштовању, којим су је окружавали, уживала је у толико већма што дотле није још знала шта је то поштовање једне жене. У оргијама оних ниских часова она је за удвараче била мила Бланша, Баба, или Лулу, или Тити. А овде су је називали госпођом. II сад, пошто је плакала од стида и страха, почела је плакати од нежности, увиђајући даједобра, да кривице није било до ње, и да би била ваљана супруга, нежна мати, уважена жена да јој је то дала судбина. И у тим тренутцима интимне нежности, иосле исповести учињене себи самој, Бијанка је створила овај прости план: да се онога дана, кад новац буде исцрпљен, начини да је економски пропала и да потражи ма каква рада: да буде помоћница у некој трговачкој радњи, шваља, да глача