Дело

НАУЧНА ХРОННКА ВОЗМИЧКА ТЕЛА И АТОМСКИ ДЕЛОВИ (Необична сличност бескрајно великога са бескрајно малим) У априлу ове године одштампан је један врло интересан и поучан напис из пера немачкога природњака Dr. Artur-a F.iirsta, у коме су, згодним рецитовањем, схватљиво објашњени и такви апстрактни појмови, до којих се управо врло тешко долази којим другим путем, ако не позитивном науком и њеном строгом логиком. Знајући, пак, да се и у нас таква пптања често пута лансирају, и да наша читалачка нублнка радо о њима разбира, па често пута и довољно необавештена или незналачки упада у њихову дискусију, — изнећемо у краткоме приказу насловно питање у што простијем п схватљивијем обележју, ма да унапред верујемо, да су се многи читаоци овога часописа са тим питањем бавили, не једанпут него п више пута. Они необично велики бројеви, вели Dr. Artur Fiirst, за које бисмо често пута рекли да брује кроз наше уши и мозак, када бисмо нокушали да учпнимо неко поређење земаљских тела или величина са сунчевом величином и његовом даљином,—управо су несхватљиви у обичним прпликама, на које смо редовно свикли; стога није ни чудо, што често пута п не можемо са њима никако да вежемо ма какву становиту иредставу, јер иду у бесконачност. По нашем обичном схватању, без мало, те не бисмо рекли, да сунце и његов положај у васиони већ обележавају нешто најудаљенпје, нешто последње, управо међу небеска твбрења. Колпко смо пута посматрали онај ситни прах, што постаје од најситнијих делова малених тела, помишљајући на његово