Дело

ТУЂИНЦИ 0 СРБИЈИ И СРПСТВУ — СВРШЕТАК „За време овога мог бављења у Бечу имао сам врло значајан и занимљив разговор с једним господином који заузима висок положај у Галицији. Од једном мп је и без размпшљања изјавпо: — Аустрија не може улазити у рат. Она се боји Немачке, и она би само тако смела заратити против Русије с поузданошћу да рат води а outrance, и да је зчшшти. Русију ваља пребацитп иреко Дњепра. Онда ви имате да образујете савез мањих држава противан Русији и под чијом вам драго заштитом — само да не буде руска. Где се њен утицај јави. све постаје руским. Напоменуо сам му да се нешто мора учинити како би се задобио савез Аустрије. — Не за почетак, одвратио ми је. Дођите нам с готовим савезом закљученим између Инглеске, Италије и Француске, н донесите новца, и онда ћемо ми, у стању да се испрсимо према Пруској и да уннштимо Русију, бити с вама. Ми пмамо величанствену војску која је сада на своме врхунцу. Такву ie вреди имати. Али ми немамо новаца, и ове нам морате наћи вн. — Претиоставите да ми задобијемо Италпју, Турску н Грчку, рекао сам му ја. Би ли то било довољно да вас намами к нама? Француска је у многом погледу као и Аустрија: она не би желела улазити у какав савез пре него би била потпуно уверена у његов успех. — То би можда ишло. — Зар се Пољска не би могла побунити против Русије? — упитао сам га. — Одговор је као п за Француску: ако би се побуни утврдио одређен циљ и пзглед на успех. У толико махова већ Пољска се бунила и бпла угушивана. Пољаци су готови да опет иду напред; алп им се за то мора показати плод њихо-