Дело

БЕРЛИНСКИ НОНГРЕС — ГАБРИЈЕЛ АНОТО — СВРШЕТАК I. Рат и прелиминари Конгреса. II. Напуштајз’ћи земљиште и н т е р е с а, он предаје јавноети нотпфикацију коју је учинио Русији, на име да свака конвенција, која би мењала уговоре париски (1856) и лондонски (1871), јеете јевропски акт и мора бити подвргнута силама. Декларација је учпњена једновремено, у Петрограду, од лондонског и бечког кабинета. Што се тиче заузимања Цариграда, британска влада тражи да никаква руска снла не бз^де нослата на нолуострво Галипоље. Да би се подуирло то гледиште, енглеекој флоти издата је наредба 25 јануара, да остави залив код Смпрне да би ушла у Дарданеле и, осим ако не добпје нротпвну наредбз^, да пде по том до Цариграда. Два противника нашла с-у се један према другоме. Цела је Јевропа узбуњена. Рат изгледа неизбежан. . . За једно петнаест дана, владала је забуна и неред у духовима, којп се још повећавао нередом у влади у Енглеској. У самоме кабинету неслога беше доспела до врхунца. Лорд Карнарвон већ беше оставно министарство, лорд Дерби беше поднео оставкз' на првзг иомисао о кретању ескадре. Јавно мњење бпло је неизвесно: после борбе Гледстона, са неком врстом стида потпомагана је влада одговорна за грозностп у Бугарској. Аустро-Угарска је ишла прорачунатнм корацима; Францзчжа се уздржавала. Дело, књ. 49. 10