Дело

БЕРЛИНСКП КОНГРЕС 147 — у ћутању Јевропе, оелушкујући глас који би га отргао од узнемирености, проговорпо је. Иред Рајхстагом изложио је шта внди, шта мислп, шта хоће (19 фебруара). Иницијатива особпто смела која, првн пут можда, од дела дипломатског, ствара дело нросвете и даје му превагу промишљене и прорачунате јавностн. Тај чуднп говор, дебата којој је тај пстп говор круннсање, чине у целини један од најзначајнијих аката модерне историје, јер прокламују положај и улогу Немачке у Јевропи, јер, између ироблема који узбуђују будућност, они утврђују положаје којн дотле беху непзвесни. Обрт којп ће узетп, за дуги низ година, догађаји у свету, па п сам пораз Руса код Мугдена, као и далека утакмица између Енглеске и Немачке, ту имају свој заметак. Тај говор „чудовпшта“ читао је са онолико узбуђеностп Гамбета: јер он је пмао својег одјека и на унутрашњу н на спољашњу псторију Француске Републике. На теразпјама народа, све је однос и вредност. Францзтска са колонијалном нолптиком и руским с-авезом, са потребом у којој је био Бпзмарк да бира п да се пзјашњава 1878 године, морала се и сама изјаснити. Будућност Руепје, Енглеске, Француске, свпх великих сила била је одређена одлуком Немачке, донесене на том раскршћу Судбппе. Да, Немачка одлучује; п, да не би остало незнано, ,,немачка1' теза развнја се необично снажно u јасно, од парламентарног протнвника Бпзмаркова, од „ђавољег адвоката“, чија је протпвничка реч потребна да допуни мпсао коју службена беседа претпоставља н иодразумева. Виндхорст, одговарајућн на легендарну фразу „о костнма померанског војнцка“, вели : „Ја не налазим да су интереси Немачке тако суженн као што нам се вели у овом конфликту. .. Моје је мшнљење да је реч, у томе источном питању, о великом питању, тако пуном последица за будућност: кој и од два елемента, германски илп словенски, мора владаги светом. (Узвпци: — „То је и сувише истинито!“)... Мп морамо схватитп немачки интерес у његовој универсалиостн“. Беседа Впндхорста јесге „пангерманистичка“ преко свега нгго се могло тада претпостављати, узевши ту и немачку ннгервенцију у Цариграду. Шта одговара кнез Бизмарк? Пружа му се лепа партија: он се истпче као онај који умерава. Подсећа немачко јавно мњење на уздржљивоет, на 10*