Дело

148 Д Е Л 0 ocehaj мере. Његова дивна снага, — у тај мах када, учвршћен од пре седам година у евојим успесима, има на расположењу сва с-редства, — у томе је да разликује, у сред борбе п полемике, одговарајући противнпцима којих је било обилато у његову правцу, да разликује ниансе, да обележава гранпце, да утврђује ступњеве и тачности које ће му одржати његову властнту физиономпју и оставити му сав ауторитет над људима и догађајима. Велики државник, у тој великој и опшпрној беседи, пуној материјала и напрегнутој од уздржаване мисли, ствара ремекдело нарламентарне дппломатије; додирујући ствари ближе, а не открпвајући се, он иде ка циљу, постуино, путем који је паметно иодељен. Он се брине о будућности и отвара јој пугове мудрнм начином којим објашњава садашњост. Један брзи експозе саопштава погодбе примирја, онако како су бпле службено саопштене Силама: пространа Бугарска, скоро независна, еастављена по размерима наглашеним царпградском конференцијом; незавненост Црне Горе, Србије и Румунпје; реформе које уводе извесну врсту аутономије у Босни и Херцеговпнн; ратна накнада било у земљишту, било у новцу. Што се тиче иитања о Мореузима, општа и неодређена обавеза у Турској : „Шегово Велпчанство Султан пристаће да се споразумева са Шеговим Величанством царем Русије ради чувања права и интереса Русије у Мореузима на Босфору и Дарданелпма“. Погодбе које су изазвале онако велико узбуђење у Енглеској, канцелар прелази са гордом равнодушноћу. Немачка, у свему томе, има само један интерес: спречитп сукоб у који би готово фатално била увучена и Аустро-Угарска. Чувати интересе Аустро-Угарске, то је мисао која ни за тренут не оставља дух говорников. „Алијанција трпју царева“, овога пута са свим је отворено одбачена. Односи Немачке са Русијом, поузданији су, уверавало се, и вернији него пкад; кнез Гор’ чаков хваљен је надменошћу у којој се осећала канџа страшне ироније. Односи између Немачке и Енглеске објашњени су у најфиније сортираним ниансама. Што се тиче улоге Немачке међу силама, — „она не може бити улога примирителног или изборног судије, него, највише, улога посредннка или поштеног куртијера који хоће да доведе стварно послове ка срећном свршетку".