Дело

БЕРЛ1ШСКН КОБГРЕС 149 Све је тако ублажено, заслађено, обучено у он}' обилату и паметну нрипрему: то је одмерена беседа, коју ће енглески новпнарн оквалифпковати одмах сутра дан као „развучену и магловиту". У три маха, кнез Визмарк је говорно; трп пута он је увпјао и развијао боре и наборе евоје забунљпве аргументације, са шеврдањнма и уплетањима својих анегдота, својпх афоризама, својих обнчних бруталности; он је освојио и збунио своје слушаоце и Јевропу да бн могао, на крају крајева, у с-ред те чудне и дубоке опширностп у говору, уметнути фразу која пресеца чвор јевропске дебаге, али не избегавајућн опасност којој би та иста фраза пзложила његову земљу. Ево те фразе: „...Што год буде измењено у стипулацијама од 1856 годнне требаће, без сумње, да добпје санкцнју спла н отп исница...“ Тим простим речима, немачки канцелар враћа, јавно, нуну вредност стипулацијама Нариског уговора, и потчињава, према томе вердпкту Сила победе Руспје. „Господо, има у Русији знатннх странака које не воле Немачку и које срећом нпсу на крмилу... Како би оне говориле својим земљацима, оне а можда н други људи, можда ,и други државници, којп данас још нису наши јавни непријатељн?... Они би говорилп: То је наш присни пријатељ, пријатељ од кога верујемо да можемо очекиватп враћање за старе услуге; то је Немачка, апсолутно незаинтересована на Пстоку која хоће да иотегне иза наших леђа не мач него нож.” Ти држаннци који „данас још нису наши јавни непријатељи“ (а те су речи иодвучене у службеном тексту), којн су то, ако не Горчаков, чпје се цело дело уништава, странка панславистичка, једном речи, свп онп Руси, који ће се, ио сили пзбора, пзвршена у Берлину, између Русије и АустроУгарске, ускоро окренути ка француском савезу ? Бизмарк, дакле, излази на сусрет ирекору. Он га ближе одређује сам собом, храбро, да бн одговорио на њ, да би га одбно, да би га уклонио, ако је могућно, самом искреношћу. Али су ситуацпје јаче од умешности. Фраза која се позива на уговоре од 1856 године одлучила је. Впндхорст, живо на п силно иобијан у облику, у ствари нпје мање одсудан пангерманац н анти-Словенин. Можда он не бп тако поуздано руковао, „не мачем, него ножем“. Русија је опоменута; али она впше не може натраг. Она