Дело

150 Д Е Л 0 је не само прихватила мисао о конференцпји, него, покоравајући се можда и некаквој новој сугестији таштине Горчаковљеве, она се изјаснпла радије за Конгрес. Конгрес ће се одржати у Немачкој п под председништвом кнеза Бизмарка. У његовнм рукама биће карте. Русија међу тпм наставља своје тајне преговоре са Турском. преговоре ко.јп љуте Енглеску, навикнуту да све зна, а која је држата у непознавању и узнемпрености због тога „подземног мира“, „subterranean реасе“; преговори се завршише најзад, 3 марта, са прелимпнарпма у Сан-Стефану. Тај уговор ближе одређује п још појачава познате погодбе прпмирја. Независна Црна Гора, утростручена, са два изласка на Јадранско Море; независна, и нешто повећана Србија; Румунија, тако исто независна, повећана Добруџом, алп уетупајући, у размену, Бееарабпју Русији; моћна Бугарска, простпрући се од Дунава до Тесалнје, од Јегејскога до Црнога Мора, остављајући Турској, у Јевропи, само Царпград п Солун са незнатпом територпјом или без саобраћајне везе један са другим, осим мора; та Б}-гарска стављена, за дуго, са а}ттономним кнезом, под впсоку заштиту Русије; Руспја, добивајући у Азији пристаниште Батум и знатне територије у Јерменској; повољне стипулацнје за хаџиЈе н руске калуђере који би пз^товали по царевннп; за Босну и Херцеговинзт, за Јерменску, за Крит, полу-аутономија са неком врстом права мешања Русије у унутрашње послове од онога што је остајало Турској; ратна накнада од 300 милиона рубаља, и, најпос-ле, у погледу Мореузпна, једна клаузула која их отвара, за време мира као и за време рата, трговачким и неутралннм рускпм лађама које би ишле ка руским пристаннштима. У више прилика, до душе, акт предвиђа интервенцпју, санкцију или сарадњу сила, али увек о спецпјалнпм тачкама, а не о општем акту. Горчаков одмеравајући марљиво изразе у уговору, није напустио своју фразу: „о слободи акције и слободи оцене.“ Он попушта у об.шку, али се чврсто држп код суштпне ствари. Акт су потиисали у име Руеије генерал Пгњатијев (то име казује све) и Нелидов; у име Турске, Сафетпаша н Садулах-беј. Публикован сутра дан иосле декларација кнеза Бизмарка, ноеле уздржљивостн Аустрпје п носле налога Енглеске, он је цео с-вет довео у безизлазан положај.